Prirodni ekspektoransi

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Prirodni ekspektoransi

Počalji od Gost taj 2010-10-17, 10:08

]img]http://www.stetoskop.info/pics/2/2602/thumbnails/100x100/1.jpeg[/img]
Autor: dr Aleksandar Marković

Prirodni ekspektroansi su
ekspektoransi koji se dobijaju iz lekovitog bilja. Od ovih biljaka
obično se izrađuju ekstrakti od kojih se rade razni sirupi za
iskašljavanje.

Bršljan
Bršljan je do 20 m duga biljka sa trajno zelenim listovima i
mnogobrojnim korenjem po stabljici kojim se pričvršćuje za drugo drveće
i kamenje. Pri svojoj osnovi stabljika je položena, a zatim puzava.
Listovi su kožasti. Cvetovi su sitni, spolja mrke, a iznutra zelene
boje, skupljeni u poluloptasti štit. Javlja se na vlažnim i humusnim
zemljištima, ali dobro podnosi i kamenita i krečnjačka tla, voli vlažan
vazduh. Bršljan raste po stenama, ruševinama i šumama. U gradovima se
uglavnom uzgaja kao ukras na zidovima.

Za lek se upotrebljavaju listovi i plodovi.

Listovi bršljana sadrže 5-8% saponina, sterole, flavonoide,
polialkine (falkarinon and falkarinol). Sva ta jedinjenja, a pogotovo
alfa-hederin, nosioci su farmakoloških svojstava bršljana. Zanimljivo
da je dokazano kako sastojak falkarinol ima antibakterijsko, analgetsko
i sedativno delovanje.

Ekstrakt bršljana deluje ekspektorantno, spazmolitički i umirujuće
na kožu i sluznicu. Sirupi i tablete na bazi ekstrakta bršljana koriste
se za iskašljavanje tj. ublažavanje simptoma prehlade i upale bronha.

Osim toga, ekstrakt bršljanja koristi se u losionima i kremama protiv
celulita, jer se smatra da esktrakt bršljanja pozitivno utječe na
uklanjanje celulita.

Bršljanov list već u malim količinama deluje na krvne sudove i
srce. Koristi se za lečenje bolesti slezine, polipa u nosu, bolesti
očiju, mekih kostiju, kamena i peska u bubrezima, upale mokraćne bešike
i belog pranja kod žena. Koristi se, zatim, u lečenju kožnih bolesti,
rana i skrofulozne dece. Čaj od bršljana se koristi protiv peruti tako
što se kosa svako veče ispira čajem (ova terapija ne sme trajati više
od 14 dana), čaj se takođe koristi za čišćenje tela od otrovnih
pesticida i štetnog radioaktivnog zračenja. Nije preporučljivo uzeti
više od dve kašike usitnjenog lista bršljana na litar vode.

Timijan
Narodna imena: bosiljak, majčina dušica, manja mažurana, manji sanseg, timas, timljan.

Timijan (Thymus vulgaris) je višegodišnji do 30 cm visoki polugrm
sa svetloružičastim ili belkastim cvetovima, sličan majčinoj dušici,
ali mu stabljika nije puzava i polegla već raste uspravno. Listovi su
sitni, tvrdi, sitno dlakavi, lagano prema dole savijeni, sivo-zelene
boje. Skuplja se čitava biljka u cvatu bez korena i odrvenelih delova
biljke. Miris timijana dobro se očuva i nakon sušenja, a njegovo
eterično ulje koje sadrži oko 50% timol ima snažno antiseptičko
delovanje i izdvaja se destilacijom. Osim timola, sadrži i karvakrol,
cimen, linalool, pinen i druge terpetenska jedinjenja.

Preparati sa timijanom olakšavaju iskašljavanje i izlučivanje
prekomerne sluzi iz disajnih puteva, pa se primenjuje se kao pomoć pri
iskašljavanju kod svih prehlada i hroničnog bronhitisa praćenog kašljem
uz obilnu sekreciju.

Jagorčevina
Narodna imena: krstata jaglika i lestegin, bela bukvica, vesna čak,
gajčin, galčina, grmuljica, jaglica, jagorčina, jagotac, jagu dac,
krstato iglice, krstato jagliče, krstato jegliče, kunjavac, lestedaj,
petoprs, piskalica, pramaliće, prvi cvit, sunašce, cvićac. Jagorčevina
je dugovečna zeljasta biljka, jedan od prvih vesnika proleća. Raste po
sunčanim i suvim livadama, retkim šumama, po lugovima, među grmljem i
na padinama.

Ima saponozida, količina se koleba u vrlo širokim granicama u
raznim vrstama i podvrstama jaglike i u razno doba godine. Za jedne
vrste je najbolje vreme berbe pre i za vreme cvetanja, a za druge u
jesen ili početkom zime, jer tada imaju najviše saponozida. U živom,
svežem korenu ima najviše saponozida. Ukoliko je koren lošije sušen i
duže čuvan, utoliko postaje manje lekovit. Primulae flos, cvet jaglike
sadrži manje saponozida. U cvetu ima i flavonoida. U svim organima
jaglike ima mnogo vitamina C (askorbinske kiseline), a najviše u listu
i cvetu.U listu ima karotena.

Upotrebljava se u obliku čaja ili u sirupima za iskašljavanje.

Koristi se kod kašlja, bronhitisa, nazeba i uopšte kod nagomilavanja sluzi u organima za disanje.

U suvom listu ima do 5% vitamina C tako da on spada u red najbogatijih izvora ovog vitamina.

Sladić
Narodna imena: slatki koren, slatko drvce, slatko bilje, gospino bilje, glicirica.
Sladić je dugovečna, vrlo otporna zeljasta biljka sa izvanredno
snažnim, razvijenim i žilavim, drvenastim korenovim sistemom. Iz
rizoma, koji je ispod same površine zemlje, svakog proleća izbija po
nekoliko stabljika 1 -2 m. Divlja, a naročito gajena biljka, u gustom
sklopu obrazuje zbijen i teško prohodan čestar, koji na prvi pogled
liči na mladu bagremovu šumicu. Cvetovi su sitni, ljubičaste boje. Plod
je mala mahuna mrke boje, pljosnata, vrlo čvrsta i gruba pod prstima.
Cveta u julu i avgustu. Sladić raste na peskovitim obalama Dunava i
Tise, a gaji se kao medicinska biljka u mnogim zemljama Evrope i sveta.

U svežem korenu ima mineralnih i masnih materija, skroba, malo
manitola, asparagina, gorkih materija, saharoze, jedan flavonski
heterozid (likviritozid) koja hidrolizom daje glikozu, ramnozu i
dihidroksi-flavanon. Slast i lekovitost korena potiču pre svega od
triterpenstoih saponozida, osobito glicirizina. Glicirizin se u sladiću
nalazi u obliku kalcijumove i amonijumove soli.
Slatki koren ulazi u sastav čajeva. Upotrebljava se kao blago sredstvo
za iskašljavanje i protiv nadimanja u trbuhu. Ulazi u sastav raznih
lekova za organe za varenje i disanje. Slatkim korenom slade pivo,
razne penušave limunade i druga pića. Utvrđeno je, da i ona topla žuta
boja slatkog korena nije samo boja, nego i lek i da potiče od tzv.
flavonskih jedinjenja koja deluju protiv upala sluzokože i doprinose
lečenju čira u želucu. Sladić se koristi za razne mešane čajeve od
kvalitetnih lekovitih biljaka za lečenje raznih bolesti.
Registrovani lekovi:
bršljan (Hedere helix)



– SIRUP BRŠLJANA BOCKO (Pharmanova Srbija), PROSPAN KAPI (Engelhard
Arzneimittel Nemačka), PROSPAN (Engelhard Arzneimittel Nemačka),


timijan (Thymus vulgaris)
– BRONCHICUM SIRUP S (A.Nattermann Nemačka), timijan (Thymus vulgaris),
jagorčevina (Primula veris) - BRONCHICUM ELIKSIR S (A.Nattermann
Nemačka).

Gost
Gost


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu