Kako alkohol utiče na organizam

U vreme slava i u susretu Novoj godini, sasvim je normalno da se popije po koja čašica. Izlazak sa prijateljicama, neka proslava ili venčanje mora da se nazdravi. I ako ne mora svako pijanstvo da vodi do mamurluka, preterana konzumaciuja alkohola dovešće do posledica na organizam.


DEHIDRATACIJA

Tipična suvoća usta jutro posle veće upotrebe alkohola je posledica uticaja alkohol na proizvodnju antidiuretskog hormona (ADH). Hormon koji povećava propustljivost za vodu i reguliše krvni pritisak i volumen plazme. Dehidracija može dovesti do neravnoteže u elektrolitima plazme, što će se manifestovati kao mučnina, vrtoglavica i proliv, a može dovesti i do glavobolje. Potrudite se da sprečite dehidrataciju unosom dovoljne količine tečnosti, tj vode, dok ste još u alkoholisanom stanju.


RAK DOJKE

Malo količina, kao što je jedno alkoholno piće dnevno, može povećati rizik od raka dojke. Istraživači veruju da alkohol pojačava rizik od raka dojke povišenjem nivoa estrogena, tokom njegove konzumacije.


ŽELUDAC

Alkohol uzrokuje da ćelije želudca proizvode veće količine želudačne kiseline, što može iritirati želudac, povećati njgeovui kiselost. Simptomi su teže varenje, vraćanje kiseline u jednjak koje izaziva muku i povraćanje, a dugotrajna upotreba alkohola može dovesti do čira na želudcu.


PANKREAS

Dugotrojana upotreba alkohola može dovesti do pankreatitisa.


JETRA

Preterano uzimanje alkohola uzrokuje nakupljanje masnoća u jetri, što dovodi do masne jetre, a dalja konzumacija dovodi do hepatitisa. Krajnji stadijum uticaja alkohola na jetru je ciroza, stanje u kojem su ćelije jetre toliko oštećene da se ne može regenerisati. Tri pića u roku od sat vremena u kombinaciji sa lekovima, mogu izazvati trajnja oštećenja jetre.


MOZAK

Umerena konzumacija alkohola deluje odbranbeno na mozak od demencije i Alzheimerove bolesti. Tokom starenja, dolazi do izumiranja moždanih ćelija i stvaranja praznina koje usporavaju prenos nervnih impulsa između mozga i ostatka tela. Alkohol na neki način sprečava nasatnak tih rupa koje moraju da se premoste. Međutim, u velikim dozama, alkohol ubija moždane ćelije, što dovodi do oštećenja mozga i stalnog gubitka pamćenja.


SRCE

Povremeno uzimanje alkohola, nedeljno čaša vina, može zaštitno da deluje na srce, u smislu podizanja nivoa"dobrog" HDL holesterola, smanjenja upala i sprečavanju nastanka krvnih ugrušaka koji mogu izazvati srčani i moždani udar.


KRVNI PRITISAK

Konzumiranje čak i u umerenim količinama svakodnevno, posobno na prazan želudac, deluje na povišenje krvnog pritiska koji može da dovede do nastanka različitih srčanih smetnji.


KOSTI

Povremeno uzimanje alkohola može povećati gustinu kostiju i smanjiti rizik od preloma kostiju. Vino i pivo imaju ovu sposobnost zbog resveratrola u vinu i minerala u tragovima u pivo.
Prekomerni unos alkohola povećava rizik od osteoporoze i preloma.


Izvor