Šta je potrebno za sreću?

Sudeći po najnovijim istraživanjima, za sreću većine ispitanika potrebno je 75.000 dolara. To je zaključak istraživanja sprovedenog na američkom univerzitetu Prinston. Istraivanje je takođe pokazalo da prihodi viši od 75 hiljada dolara, barem u Sjedinjenim Dravama, ne znače i veću sreću, ali da ako zarađujete manje imate veće šanse da budete nesrećni.


Istraživanje sprovedeno u Sjedinjenim Dravama novi je element u dugogodišnjoj raspravi i među naučnicima a i mnogim drugim ljudima, o tome da li novac zaista može da kupi sreću. Ako je suditi prema rezultatima do kojih su došli profesori na univerzitetu Prinston, novac može da kupi sreću, ali samo do određene mere - drugim rečima - za sreću je potrebno tačno 75 hiljada dolara godišnje.

Veće bogatstvo može da poveća opšte zadovoljstvo životom, ali ne i svakodnevno raspoloženje. Autori ovog istraživanja, jedan ekonomista i jedan psiholog, zaključili su da je 75 hiljada dolara granica posle koje povećanje prihoda više ne može da pomogne čoveku da se bolje oseća.

Najvažnije za sreću je da čovek provodi vreme sa ljudima koje voli, izbegne bol i bolesti i uživa u slobodnom vremenu. Tako kaže nauka, a kako stvari stoje u praksi?

To je tako komplikovano pitanje, zar ne? Postoji mnogo faktora koji ljude čine srećnim.

Toma Fordajsa je zajedno sa jednim prijateljem, na godinu danan napustio posao i krenuo da traži šta ljude čini srećnim. Njih dvojica su o svojim iskustvima napisala knjigu "Karma Kameleon".

„Postali smo monasi zavetovani na ćutanje, u jednom benediktinskom manastiru. Živeli smo sa jednom porodicom iz plemena Maori na Novom Zelandu. Jedno vreme smo bili i pagani i družili se sa vešticama. Bili smo čak i naturisti. I zanimljivo je da su se u potpuno različitim zajednicama pojavljivale iste teme vezane za sreću“.

Veštice, na primer, i monasi zavetovani na ćutnju, su potpuno različiti, ali ono što ih je činilo srećnim na isti način jeste podrška koju su uživali u svojoj grupi. Na neki način ta grupa je postala njihova nova, pseudo-porodica.

Veštice, koje su inače bile izuzetno fine, često su imale teške životne priče i nisu bile naročito srećne dok nisu pronašle tu novu porodicu, koja im je pružila podršku da prođu kroz određene faze u životu. I monasi su u tom smislu bili slični - i oni su često imali čudne životne priče, potpuno odsečeni od sveta , ali su živeli u novoj zajednici okruženi durugim monasima, čime su uspevali da prevaziđu teška vremena.

A šta je sa novcem? Koliko je novac bio važan za sreću ljudi koje je Tom Fordajs za tih godinu dana upoznao širom sveta?

„Ovo novo istraživanje je interesantno, pošto smo proveli neko vreme sa milionerima u Dubaiju, i oni su nam vrlo često govorili istu stvar - da su bili najsrećniji kada su zaradili prvih 50 do 100 hiljada dolara. Sve iznad toga je donelo pritisak da nastave da zarađuju i da još više rade. Takođe, što su više zarađivali više su brinuli o svojoj imovini.

Na primer, jedan čovek nam je pričao kako je kupio katamaran za 500 hiljada funti, za koji je verovao da će mu doneti neverovatnu sreću. Kaže da je bio najsrećniji onog dana kada ga je kupio, sve dok nije otišao do luke i video da čovek pored njega ima katamaran od 550 hiljada funti. Istog trenutka njegov brod ga je učinio veoma nesrećnim.

Tom Fordajs kaže da su i on, a i prijatelj sa kojim je putovao i pisao knjigu, danas srećniji nego što su bili pre ovog putovanja. On veruje da to nije samo zato što godinu dana nisu morali da idu na posao:

„Mislim da je taj osećaj avanture bio prilično važan, to što smo bili spremni za nova iskustva. Ljudi koji se bolje nose sa promenama su srećniji od ostalih, zato što ne brinu mnogo oko onoga što bi moglo da im se desi u životu.”

Inače magični iznos od 75 hiljada dolara je tek nešto viši od godišnjih primanja prosečnog američkog domaćinstva u 2008. godini, kada su prikupljani podaci za ovo istraživanje, a to je oko 72 hiljade dolara. Po toj logici u Srbiji, u kojoj su prosečna primanja po domaćinstvu oko 6,000 evra godišnje, za sreću bi bilo potrebno samo 6 i po hiljada evra.