O izumiranju vrsta

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

O izumiranju vrsta

Počalji od Tornado taj 2010-12-02, 12:54


Izumiranje je za vrstu isto što i smrt za jedinku – neminovan kraj postajanja. Smatra se da je više od 99% vrsta koje su ikada živele izumrlo.



Boigus irregularis


Neke vrste su izumrle jednostavno zbog toga što su evoluirale u drugu, neke zato što su izgubile u interspecijskoj kompeticiji (izgubile „bitku za preživljavanje“ od druge vrste), a neke zbog degradacija staništa koje je čovek drastično izmenio svojim različitim aktivnostima, pa je danas od izumiranja ugroženo oko 85% ptica i 47% sisara. Međutim, osnovni razlog masovnog izumiranja krajem Krede (pre 65 miliona godina) bio je i udar velikog nebeskog tela.

Proučavajući stope izumiranja 76 familija morskih životinja tokom Fanerozoika (period od pre 545 miliona godina do danas), naučnici su procenili stopu izumiranja na gubitak od oko 8 familija na milion godina. Polazeći od znanja koja imamo iz evolucione genetike, na izumiranje su otpornije populacije koje su genetički varijabilnije. Sa druge strane, ako kao skup karakteristika imate velike dimenzije tela, mesto pri kraju lanca ishrane, previše ste specijalizovani samo za jednu ekološku nišu i imate male disperzione sposobnosti – ne piše vam se dobro.

Jedan od brojnih uzroka koji se spominju u paleontologiji, a koji dovode do izumiranja vrsta, jeste kompeticija. Organizmi sa velikim dimenzijama tela, dužim životom, visokim intezitetom metabolizma, obično zahtevaju više resursa i njihova pojava može dovesti do pomeranja filogenetski starijih grupa organizama na druga staništa koja su siromašnija hranom ili čak do njihovog izumiranja. Tako su, počevši od rane Krede (pre 142 miliona godina) školjke eliminisale brahiopode iz većine toplih, hranom bogatih zajednica. Danas, brahiopode, koje imaju 10 puta niži metabolizam od školjki naseljavaju hladne vode ili ona staništa do kojih dopire malo svetlosti. Istu sudbinu pretrpeli su i ektodermni vodozemci i gmizavci od strane endotermnih ptica i sisara. Ove filogenetski stare grupe danas žive i najuspešnije su u pustinjama, na ostrvima i drugim mestima siromašnim hranom.

Predatorstvo takođe dovodi do izumiranja vrsta. Imigracija predatora u određena staništa može da dovede do izumiranja različitih vrsta plena. Recimo, spajanje američkih kontinenata omogućilo je invaziju placentalnih karnivora u Južnu Ameriku što je dovelo do izumiranja nekih vrsta herbivora. Procenjuje se da je bar 9 vrsta šumskih ptica nestalo sa pacifičkog ostrva Guama kada je na njega slučajno dospela 1950. godine zmija Boiga irregularis.

Stotine vrsta riba iz jezera u istočnoj Africi izumrlo je posle čovekovog (namernog) uvođenja u njih velikog predatora ribe Lates niloticus. Smatra se da je lov savremenih ljudi, poslednjih 400.000 godina, na različitim mestima sveta, predstavljao osnovni razlog za izumiranje oko 2/3 krupnih sisara. Po radu Gastona 2002. godine, među savremenim organizmima koje čovek lovi, procenjuje se da je oko 31% ptica i oko 34% sisara ugroženo preteranim izlovljavanjem.

zumiranje nekog „ključnog“ taksona u određenim lancima ishrane dovodi do izumiranja drugih članova tog lanca i među biolozima poznato je kao „istovremeno izumiranje“. Recimo, skoro je sasvim sigurno da se izumrli džinovski orao sa Novog Zelanda hranio isto tako džinovskim pticama, moama, koje su lovom istrebili ljudi. „Pseudoizumiranje“ predstavlja proces evoluiranja jedne vrste u drugu, pa paleobiološke analize ukazuju na „izumiranje“ predačkog taksona. Na primer, veliki izumrli kengur Macropus titanu Australiji, koji je živeo pre 1,8 miliona godina, najverovatnije je direktan predak znatno sitnijeg i danas živog Macropus giganteus.

Promene klime najčešće se navode kao razlog za izumiranje vrste tokom evolucije života na zemlji. Promene kao što su globalna zahlađenja i otopljavanja (koja prate promene u salinitetu i rastvorljivosti u kiseonika u morima) dovode do masovnih izumiranja morskih organizama. Promene u sastavu faune krajem Kenozoika (pre oko milion godina) u Južnoj Americi, pripisuje se klimatskim promenama koje je izazvalo izdizanje planinskog venca Anda. Vulkanske erupcije mogu dovesti do nestanka lokalnih populacija. Najveći broj biologa smatra da su promene u staništima najčešći uzrok nestanka vrsta. Pošto su ljudi svojim različitim aktivnostim doveli do degradacija staništa mnogih vrsta, veruje se da je na taj način, tri do četiri puta povećana stopa izumiranja nego ona koja je bila prisutna u prošlosti.

Paleobiolozi često razlikuju i masovna izumiranja – veliko smanjenje broja taksona u vrlo kratkim intervalima vremena. Danas se smatra da je razlog masovnog izumiranja krajem Krede (pre 65 miliona godina) udar velikog nebeskog tela u Zemlju. Inače, sve dok Alvarez i saradnici nisu izneli 1980. godine podatke u prilog ovoj hipotezi, ona nije, među palebiolozima, ozbiljno uzimana u obzir. Na primer, Alavarez i saradnici u radu iz 1986. godine publikuju rezultate koji pokazuju da se na 75 različitih mesta na Zemlji nalaze visoke koncentracije iridijuma (nereaktivni element koji se normalno nalazi na Zemlji u malim količinama, ali čija je koncentracija u meteorima 10.000 puta veća nego na Zemlji) na prelazu između Krede i Tercijara.

Osim toga postoje i drugi geofizički podaci koji govore u prilog mogućnosti meteorskog udara pre 65 miliona godina. Alvarez navodi sledeće podatke o tom meteoru: prečnik mu je najverovatnije bio oko 10 km, u Zemlju je udario brzinom 20 km/s, verovatno je pao u okean jer bi na kopnu izazvao krater prečnika 150 km, stvorio je talas plime koji je napočetku bio visok 5 mkm i koji tokom nekoliko časova obišao čitavu Zemlju poplavivši sve niže predele. Oslobodio je oko 100 miliona megatona kinetičke energije (to je za oko 10.000 puta više energije od one koja bi se oslobodila simultanom aktivacijom čitavog arsenala oružja koje danas postoji).



Ostaci kratera, koje je predvideo Alvarez, nađeni su 1990. godine u blizini grada Chicxulub na poluostrvu Jukatan u Meksiku. Ovakav događaj doveo je do efekata sličnih „nuklearnoj“ zimi koje dovode do eliminacije živog sveta. Tačnije, doveo je do povećanja temperature okeana za nekoliko stepeni, prašina i različite krhotine dovele su do „pomračenja“ Sunca, posle sleganja prašine stvoren je efekat „staklene bašte“, a energija vatrene lopte dovela je do stvaranja velike količine azotnog oksida i pojave tzv. „kiselih kiša“.

Ipak, mada je više od 99% vrsta, koje su ikada živele, nestalo sa lica Zemlje, stope su ipak bile nešto niže od od stopa postanka novih vrsta. Ravnotežu između nastanka novih vrsta (specijacije) i izumiranja, menjala se tokom vremena, a posledice su bile velike promene u sastavu flore i faune na našoj planeti.


Izvor

_________________
Nije mi žao što kradu moje ideje, već ih oplakujem što nemaju svoje...

Nikola Tesla
avatar
Tornado
Admin
Admin

Broj poruka : 13254
Datum upisa : 04.09.2010

http://nisam-tu.4umer.com

Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu