Mediteranska ishrana štiti od depresije

Osobe čija se ishrana bazira na mediteranskom obrascu koji uključuje mnogo voća, povrća, koštunjavih plodova, integralnih žitarica i ribe manje su sklone depresiji.

Stanovnici mediteranskih zemalja tokom života ređe pate od psihičkih problema, nego oni koji žive na severu Evrope. Jedno od mogućih objašnjenja za to je da režim ishrane koji preovladava u mediteranskim zemljama možda ima značajnu ulogu u sprečavanju nastanka depresije. Prethodna istraživanja su sugerisala da bi masne kiseline iz maslinovog ulja, jednog od glavnih simbola mediteranske ishrane, mogle biti povezane sa manjim rizikom od ozbiljnih depresivnih simptoma, piše "Alo".

Španska istraživanja pokazuju da su oni koji su najdoslednije sprovodili mediteranski režim ishrane imali za više od 30 odsto smanjen rizik od razvoja depresije u poređenju sa onima koji su imali najniže rezultate na upitniku koji se ticao pridržavanja mediteranske dijete. Moguće objašnjenje istraživača je da elementi ovakve ishrane poboljšavaju funkciju krvnih sudova, bore se protiv upalnih procesa, smanjuju rizik od srčanih oboljenja i oporavljaju oštećene ćelije, što posledično smanjuje i šanse za oboljevanje od depresije.

Stručnjaci ističu visoku vrednost voća i povrća u borbi protiv nastanka depresivnih simptoma, tvrdeći da su i prethodne studije pokazale da visoki procenat antioksidanata kojima obiluju voće i povrće predstavlja preventivni faktor za depresiju. Folati, kojih ima mnogo u brokoliju, spanaću i kupusu, ali i sočivu i leblebijama, mogli bi da ostvare isti efekat.

Smatra se da je ovde najverovatnije objašnjenje u tome što je ishrana obrađenim namirnicama povezana sa većim rizikom od koronarnih srčanih bolesti i zapaljenja, što je povezano sa razvojem depresije. To je naročito relevantno za osobe koje se oporavljaju od blagog i umerenog depresivnog poremećaja, a koje možda ni ne shvataju da jednostavnim promenama u svakodnevnoj ishrani mogu da poboljšaju svoje raspoloženje.

Autori dodaju i da je uloga kompletnog dijetnog režima važnija od uloge koju bi imali elementi ovog režima ishrane posmatrani posebno. Kombinacija dovoljne količine omega-3 masnih kiselina, prirodnih nezasićenih masnih kiselina i antioskidanata iz maslinovog ulja i jezgrastog voća, flavonoida i drugih fitohemijskih supstanci iz voća i povrća uz prirodne folate i B vitamine koji su svi karakteristični za mediteranski režim ishrane, potencijalno predstavlja značajan faktor u preventivi depresivnih poremećaja.