Sumnje u ubistvo sudije Simeunovića amonijakom

Povodom istrage smrti sudije Nebojše Simeunovića (63), koji je odbio da izda naredbu za hapšenje lidere DOS uoči 5. oktobra, Viši sud je na predlog Tužilaštva u Beogradu naredio da se preduzme više istražnih radnji, između ostalog i da se proveri da li je sudija ubijen ubrizgavanjem amonijaka u uvo.

U obrazloženju naredbe se navodi da u obdukcionom zapisniku o smrti sudije, kao i zaključku veštaka Instituta za sudsku medicinu, nije odgovoreno na devet pitanja i da su i u jednom i u drugom nalazu potpisnici doktori Dušan Dunjić i Miroljub Obradović.


- Da li je bilo propusta tokom obdukcije i da li bi se sa ove vremenske distance, imajući u vidu vreme proteklo od smrti, ekshumacijom mogle utvrditi neke nove činjenice bitne za rasvetljavanje porekla i uzroka smrti sudije Simeunovića - jedno je od devet pitanja koje postavlja Sud i Tužilaštvo.

Postavlja se pitanje da li su poznata neka ubistva ubrizgavanjem amonijaka u uvo, kao i gde se tačno u uvo ubrizgava, kako deluje, kako se dokazuje njegovo prisustvo i da li se razlaže i na koje sastojke.

Sud i Tužilaštvo interesuje kako se može objasniti nalaz iz obdukcionog zapisnika da su “rožnjače providne, a da se telo nalazi u stadijumu odmakle truleži”. Pozivajući se na obdukcioni nalaz, postavljeno je i pitanje i da li nejednakost širine zenica ukazuje na neko oboljenje i - ako ukazuje - da li je to oboljenje moglo da dovede do poremećaja svesti, kao i da li se iz obdukcionog zapisnika može zaključiti od kojih je sve bolesti bolovao sudija. Pitanje je i da li se kod tela „u stanju odmakle truleži u krvnim sudovima nalazi krv ili truležna tečnost“, kao i da li može da se zaključi koliko je tačno promila akohola nađeno u krvi.

Sudija Simeunović, koji je oktobra 2000. odbio da izda nalog za hapšenje rudara iz „Kolubare“, Borisa Tadića i Nebojše Čovića, poslednji put je viđen 6. novembra 2000. godine, pa se sumnja da je nestao sledećeg dana, a njegovo telo je nađeno 3. decembra te godine na obali Dunava između hotela „Jugoslavija“ i Ušća.

Inače, iz izveštaja Generalnog inspektorata MUP Srbije od 28. oktobra 2004. godine, o čemu je „Blic“ već pisao, jasno je da policija u početnoj fazi istrage nije htela ni da sasluša dvojicu mogućih osumnjičenih za ubistvo sudije Simeunovića. U tom dokumentu se navode njihova imena, a interesantno je da je jedan od njih osuđivan za krivična dela, dok je drugi bio policajac. Indikativno je da su u vreme nestanka i smrti sudije Simeunovića na čelu policije u Srbiji i Beogradu bili isti ljudi koji su zataškavali ubistvo Slavka Ćuruvije, Ivana Stambolića i četvorice članova SPO na Ibarskoj magistrali.

Jelena Simeunović, sestra pokojnog sudije Simeunovića, nedavno je „Blicu“ rekla da su njenog brata ubili pripadnci DB, koji su ga prethodno oteli iz stana i držali u privatnom zatvoru.

Glavna tužiteljka Srbije Zgorka Dolovac je, najvljujući reviziju postupka, „Blicu“ rekla da će biti potpuno preispitane sve okolnosti nestanka i uzroka smrti sudije Simeunovića, kao i da će ovaj predmet će biti „prioritet u radu Višeg tužilaštva“.