Van Gog

Van Gog je bio poznati holandski slikar. Njegov rad mnogi ocenjuju kao besomučno traganje - čak i po cenu života i razuma - za savršenim izrazom, skladom boja, crteža i oblika koji obiluju emocijama i značenjima. Iza sebe je ostavio mnoštvo slika, kao i onu koja izaziva i pomalo jeze, a to je - autoportret sa odsečenim uvetom. Međutim, ovde neće biti reči o nekoj njegovoj slici, već o jednom davno zaboravljenom pismu, koje je tek nedavno otkriveno.

Van Gogov muzej u Amsterdamu saopštio je da je pronađeno jedno slikarevo nepoznato pismo koje baca novu svetlost na njegov težak život i tmuran karakter.

Pismo na dve stranice jednog lista napisano je 3. avgusta daleke 1877. godine crnim mastilom na papiru krem boje. Mastilo je, međutim, s vremenom poprimilo braon nijansu. Samo pismo pronađeno je u jednoj privatnoj kolekciji i samo privremeno pozajmljeno Van Gogovom muzeju.

Muzej, koji ima više od 200 Van Gogovih slika i 600 njegovih crteža, saopštio je da je to prvo Van Gogovo nepoznato pismo otkriveno posle 1990. godine. Koji je sadržaj tog misterioznog pisma? U pismu upućenom prodavcu umetničkih proizvoda i prijatelju Harmanusu Gijsbertusu Terstegu iz Haga slikar izjavljuje saučešće povodom smrti njegove tromesečne kćerke. Van Gog, koji u to vreme još nije počeo da slika, imao je 24 godine i spremao se da upiše studije teologije u Amsterdamu.

Dosta pojedinosti iz Van Gogovog života saznalo se zahvaljujući sačuvanoj bogatoj prepisci koju je imao sa mlađim bratom Teom, koji mu je bio moralna i finansijska podrška tokom života. Ipak, zahvaljujući ovom novootkrivenom pismu, biografi će moći da utvrde još neke sitnice iz života slavnog slikara, a muzej u Amsterdamu će sigurno privući još više poštovalaca Van Gogovog stvaralaštva.

Vinsent van Gog je rođen 1853.godine u Grof-Zundertu u Holandiji u porodici protestantskih sveštenika i trgovaca slikama.Imao je nameru da nastavi tradiciju ,ali se veoma malo bavio trgovinom slika.Proveo je svoje detinjstvo kod rođaka u Barbanatu. Sedam godina je proživeo kao namesnik u Hagu,a zatim je produžio u London.Kao trgovac nije imao samo uvid u slikarstvo već se i sam zagrejao za slikanje tj. nastojao je da postane slikar.Međutim u njegovoj nemirnoj i strastvenoj prirodi se pojavljuje religiozni kompleks.U Amsterdamu studira teologiju,ali studije teologije ubrzo napušta i ide među rudare i postaje njihov propovednik u Belgiji.Tamo su nastali i prvi Gogovi crteži.1881.godine napušta Belgiju i odlazi kod rođaka u Holandiju.Tamo se upoznaje sa Moveom koji postaje njegov učitelj.

Nakon kratkog boravka u Hagu , gde prolazi tečajeve crtanja na akademiji navraća se rođacima u Barbanat U tom razdoblju radio je male tamne slike ''Tkalci'' na kojima prikazuje kako se bedna porodica pred petrolejkom hrani krompirom. 1886.godine odlazi u Pariz gde postaje Kormonov đak. Gog takođe otkriva impresioniste Moneta Sisleja i Pisaroa kao i neoimpresioniste,a ponajviše na njega deluju japanski višebojni drvorerezi.Kasnije se u Parizu sprijateljuje sa Bernardom i sa Polom Gogenom.Gogov nov način slikanja se ispoljava sve snažnije ; isključuju se senke i svaka modulacija. On primenjuje čistu otvorenu skalu boja a oblike konturira tamnom bojom (Autoportret).Taj način primenjuje i u ostalim svojim prikazima ljudskog lika.

U rano proleće 1888.godine putuje u Provansu.Zadržava se u Arlu.Pod južnim suncem pada i hromatski furor.Izbacuje gotovo dnevno sliku za slikom.Gog je slikao sunce samo u njegovom punom žaru.Posebno poglavlje u njegovom slikarstvu čine slike livada, maslina, čempresa,bregova planina i zvezda.

Gogen je na Gogov poziv došao u Arl, kako bi se ostvario san mnogih slikara o tome kako bi se okupili na zajedničkom radu u prirodi.Između njih, Pola i Vinsenta postajala je velika razlika .Jedne noći u raspravi Gog je u svom neuravnoteženom stanju navalio na Gogena da ga zakolje.Bio je dovoljan samo jedan Gogenov pogled da se Van Gog osvesti i da sam sebe kazni.Odrezao je britvom svoje uho pa ga odnosi bludnicama u javnu kuću i pada u težak grč epileptika.Gogen odlazi u Pariz a Gog u duševnu bolnicu.Od rane se veoma brzo oporavio, ali se bolnice više nije rešio.U bolnici je sve vreme slikao.Radio je manijački divlje.Slika doktore ,vrt bolnice.Premešta se na savet svoga brata u Auversur-Oise 17.05.1890.godine.Tamo u momentu paničkog predosećaja strave pred novim nastupom hvata revolver.U polju kraj puta naslanja se na deblo koje je slikao i povlači oroz na revolveru.Razbija svoje rastrojeno telo i konačno izmiče svim krizama.

Gogove najpoznatije slike su:''Umetnikova soba'',''Bela kuća noću'',''Kafana noću'',''Spavaca soba u Arlu'',''Suncokreti'',''Polja žita sa žeteocem'',''Ljudi koji jedu krompir'',''Žetelac'',''Žitna polja sa čempresima'',''Most u Arlu'',''Starac'' i mnoge druge.