Gitara - kraljica bez kralja

Veruje se da istorija gitare pocinje jos iz antickog Bliskog Istoka (Vavilon). U Egiptu i Rimu su postojali instrumenti za koje se moze smatrati da su pretece danasnje gitare. Takozvana Gitara Morisca su doneli Moorsi kada su osvajali Spaniju. Ali za Gitara Latina se smatra kao prava preteca danasnje moderne gitare. U srednjem veku vidi se razvoj gitare sa tri, cetiri i pet zica.

U 15. veku gitara sa cetiri zice dobija sve vise na popularnosti. u 16. veku prestiz preuzima gitara sa pet zica. Gitare 16. veka su opisane kao virtuela iz vremena Luisa Milana, Rizzio Gitara iz Francuske, Gitara Battente iz Italije, od kojih neke i dan danas postoje i koriste se. Kompozitori koji komponuju na ovim instrumentima svoja dela zapisuju u vidu tablatura. Italija je u 17. veku bila prestonica sveta gitare.

U Francuskoj, gitara je postala instrument visokih i bogatih slojeva drustva, ali spanska skola gitare nije pocela oozbiljno da radi sa svojim mladim talentima sve do kraja 18. veka. Italijanski kompozitori su komponovali ogroman broj dela na, kao sviraci na gitari i cak kao ljudi koji su pravili gitare proputovali veci deo sveta.

Najvazniji faktor u razvoju gitare je odigrao trenutak kada je uvedena i sesta zica na gitari tokom sredine 18. veka. Tokom 19. veka, promene i napretci u drustvu su oznacavali pocetak prodiranja gitare u sve sire mase i znanje o umetnosti sviranja na gitari je pocelo vrtoglavo da raste. Muzika na gitari strahovito brzo napreduje u Spaniji tokom 19. veka.

A. Torres je gitari dao konacan oblik, kakav i danas vidimo. Tokom 20. veka, revolucionarni tehnoloski progres i ubrzanje i poboljsanje masovne medije i pravi muzicki trend dovode do prave manije za gitarom. Gitara svakim danom postaje sve popularnija.

Anticki Bliski Istok

Veruje se da istorija gitare pocinje na Bliskom Istoku. Tamo su arheolozi pronasli ostatke instrumenata koji ukazuju na to da su jos tada ljudi svirali na instrumentima koji neodoljivo podsecaju na gitaru. Tokom iskopavanja blizu antickog grada Vavilona, arheolozi su pronasli stari cup, na kojem je prikazana gola devojka koja svira muzicki instrument, a taj instrument u potpunosti podseca na gitaru. Blize ispitivanje instrumenta koji se nalazi na cupu pokazalo je da taj instrument ima vrat i telo, koji su identicni sa onim koje srecemo kod gitare. Maniri koji su prikazani kod devojke dok svira i polozaj njenih ruku u potpunosti odaje polozaj koji je potreban da se svira gitara. Njena desna ruka je u takvom polozaju da se vidi kao da svira po zicama. Na zalost broj zica se ne moze tacno uociti na cupu, ali na drugom cupu se primecuju najmanje dve zice. Cinjenice o gitari, kao instrumentu se primecuje jos u Asiriji, Susa( anticki grad koji se nalazi severno od Persijskog zaliva, glavni grad persijske imperije) i Luristan.



Egipat i Rim

U najranijim danima egipatske imperije postojao je zicani instrument koji je podsecao na harfu.Kasnije se pojavljuje instrument koji je imao vrat i koji je bio sacinjen od drveta. Najverovatnije, neki od oblika i karakteristika su upotrebljeni i kombinovani za nastajenje drugih instrumenata, koje je takodje upotrebljeno za nastajenje pretece gitare, ali od svih zicanih instrumenata najvise je uticalo na gitaru. Dalji progres koji je nacinjen je sve vise licio na gitaru.


Gitara Latina i Gitara Morisca

Postojale su razlike koje su napravljene izmedju gitare Latine i gitare Mirsce. Rezonantna kutija je bila ovalna i imala je puno muzickih pograsaka. Arabljani, koji su prolazili kroz Egipat, su ostavili svoje tragove na dizajnu i izgledu ovih instrumenata. Sigurno je da su Arabljani svoj uticaj na Spaniju pripremajuci teren za dalji napredak gitare.Gitara Latina je imala krivudave strane i za nju se nesumnjivo kaze da je preteca moderne gitare. Popularitet gitare se moze nesumnjivo pripisati trubadurima.





Sestnaesti vek

Do srednjovekovnog doba sve naucne price koje su se mogle cuti vezano za gitaru su bili usko povezani sa obicajima i verovanjima. Pocetkom 16. veka ipak, doznajemo mnogo pouzdanije i sigurnije informacije o instrumentu kakav postoji danas. Gitare 16. veka su opisane kao vihuela od vremena Luisa Milana, Rizzio gitara iz Francuske, gitara battente iz Italije.

Sedamnaesti vek

Obiljezje evropske burzoazije su doveli do gitare prvo prepoznavanje, a onda naucnu podlogu. Broj kompozitora, koji su komponovali na gitari, u ovom periodu vrtoglavo je porastao. Dokumentacija je dozvolila da njihova imena i ostvarenja dopru i do nas. Poznato je da je kralj Luj XIV svirao gitaru i da je i sam izjavio da mu je ovo omiljeni instrument. Za svog ucitelja je imao jednog od najpoznatijih gitarista - Robert de Visee. Zan Baptiste je bio najveci kompozitor u Francuskoj tog vremena. Imena vecine gitarista Baroknog perioda je ostalo zapisano. Smatra se da je Rene Voboam kreirao tada novi model gitare 1641. godine.

Osamnaesti vek

U 17. veku centar sveta za umetnike gitare je bila Italija i ona je taj svoj polozaj zadrzala sve do pocetka progresnog 18. veka. Do ovog vremena rival je pretio Italiji sa severa. Nemacka, koja je imala umerenu popularnost u 17. veku, postaje iznenadjujuce aktivna u ovom muzickom podrucju i u 18. veku ima ogroman broj gitarista i kompozitora cija su dela bila i vise nego dostojna onima iz Italije. Gitara u tom periodu, pored Nemacke, dozivljava svoj procvat i u drugima zemljama kao sto je Holandija, Belgija i Francuska.



Devetnaesti vek

Varijeteti koje je gitara dozivljavala tokom svih ovih vekova vodili su samo jednom i konacnom cilju - gitari sa sest zica. U 19. veku ovaj instrument dozivljava svoju punu afirmaciju. Gitara postaje sve popularnija. Muzicki instrument se slusa kako sirom Evrope, tako je prodreo i na americki kontinent. Promene u drustvenom zivotu, prvobitno se misli na industrijsku revoluciju, doveli su do sve veceg upoznavanja sa ovim instrumentom. Progres se uocava u tome sto su irtuozi na gitari mogli da doputuju u bilo koje krajeve sveta i pokazu svoje umece. U prvoj polovini veka entuiziatisticki cenatr je bio Bec. Bec je privlacio ogroman broj muzickih kompozitora i virtuoza na gitari. Ti umetnici su dali jedan pecat ozbiljnosti gitari u tom periodu. Prvi znacajni kompozitor koji je dosao u Bec se zvao Simon Molitor. Komponovao je i izveo mnoge solisticke koncerte.
Vodeci kompozitori ekspresionisticke skole bili su spanci Fernando Sor i Aquado, i italijani Carulli, Carcassi i Giuliani.




Dvadeseti vek

Nas vek postaje svedok sve vrotglavijeg napretka gitare i muzicara koji pokusavaju na jedan umetnicki nacin putem gitare da izraze svoja osecanja. Ni u jednom periodu kao u ovome gitara nije bila dobrodoslija u koncerntim dvoranama. Postoje dva osnovna razloka popularnosti gitare danas. Revolucionarni progres u razvoju multimedije, muzickih instrumenata i bolja povezanost kontinenata prouzrokovana brzim i jeftinijm saobracajem. Radio, televizija, diskografske kuce, mlazni avioni doveli su do globalizacije sveta i njegove bolje povezanosti sto je i dovelo do ekspanzije gitare. Muzicari su sada u mogucnosti da u toku jedne muzicke sezone odrze koncerte sirom sveta. U koncertima, pored prisustva ogromnog broja ljudi, ljudi mogu i da uzivaju putem televizije, radija i milioni ljudi koji su povezani na internet.