Tattoo - trajno obeležje
Strana 1 od 1
Tattoo - trajno obeležje
od Gost 2010-10-16, 17:00
Tetovaže su autentičan primer žive umetnosti, a ne devijacija društva.
Umetnost tetoviranja je drevna veština čovečanstvu poznata već hiljadama godina. Tetovaže imaju dugu tradiciju u predstavljanju članova određenih kulturnih grupa, etničkih plemena ili bandi predgrađa. Kakvu god svrhu tetoviranje imalo, tetoviranje je oduvek bilo univerzalno za svakoga ko je nosio i predstavljalo je izraz ličnih potreba. S početka veka ljudi koji su nosili tetovaže uglavnom su tretirani kao kriminalci i bili su socijalni prognanici, ali se situacija vremenom drastično menjala.
Danas su tetovaže veoma prihvaćene i široko rasprostranjene kao forma ukrasa tela koja šalje ličnu poruku. Savremene tetovaže su stilski različite kao i sama moda, a umetnost tetoviranja danas je u estetskom i tehničkom smislu dostigla najvišu tačku.
Umetnost tetoviranja je drevna veština čovečanstvu poznata već hiljadama godina. Tetovaže imaju dugu tradiciju u predstavljanju članova određenih kulturnih grupa, etničkih plemena ili bandi predgrađa. Kakvu god svrhu tetoviranje imalo, tetoviranje je oduvek bilo univerzalno za svakoga ko je nosio i predstavljalo je izraz ličnih potreba. S početka veka ljudi koji su nosili tetovaže uglavnom su tretirani kao kriminalci i bili su socijalni prognanici, ali se situacija vremenom drastično menjala.
Danas su tetovaže veoma prihvaćene i široko rasprostranjene kao forma ukrasa tela koja šalje ličnu poruku. Savremene tetovaže su stilski različite kao i sama moda, a umetnost tetoviranja danas je u estetskom i tehničkom smislu dostigla najvišu tačku.
Poslednji izmenio REVELIN dana 2010-10-16, 17:42, izmenjeno ukupno 1 puta
Gost- Gost
Re: Tattoo - trajno obeležje
od Gost 2010-10-16, 17:04
Odraz energije, individualnosti i vere u ličnu slobodu za nekoga, a za druge moda. Za majstore ovog posla tetoviranje je istinska umetnost. Tetovaža, u principu, ne može imati značenje u globalnom slislu, već svaka slika za sebe ima simboliku onome ko je nosi. Svaka tetovaža ima neku priču iza sebe i obično podseća vlasnika na neki njemu bitan dogadjaj, princip, stav ili nešto drugo vezano za njegov život.
Na našem podneblju tetoviranje se još uvek pominje u nekom negativnom smislu iako je u svetu poistovećuju sa umetnošću, tako je i u tehničkom smislu dostiglo najviši nivo.
Na našem podneblju tetoviranje se još uvek pominje u nekom negativnom smislu iako je u svetu poistovećuju sa umetnošću, tako je i u tehničkom smislu dostiglo najviši nivo.
Gost- Gost
Re: Tattoo - trajno obeležje
od Gost 2010-10-16, 17:42
Jedan od najstarijih dokaza tetoviranja pronađen je na ljudskim ostacima, na takozvanom Ledenom čoveku (Iceman), 5000 godina pre nove ere, ali i u jednoj egipatskoj grobnici iz 2.000 g.p.n.e.
Narod koji je uspešno razvio veštinu tetoviranja u boji bili su Maori sa Novog Zelanda, čija je alatka bila izrađena od kostiju životinja. Oni su ovu umetnost oslikavanja tela nazivali ,,tattau“, a čuveni moreplovac James Kook preneo je 1769. godine u Englesku, kada počinje revolucija i ekspanzija tetoviranja preko Dalekog Istoka (Kine i Japana), Amerike....
Narod koji je uspešno razvio veštinu tetoviranja u boji bili su Maori sa Novog Zelanda, čija je alatka bila izrađena od kostiju životinja. Oni su ovu umetnost oslikavanja tela nazivali ,,tattau“, a čuveni moreplovac James Kook preneo je 1769. godine u Englesku, kada počinje revolucija i ekspanzija tetoviranja preko Dalekog Istoka (Kine i Japana), Amerike....
Poslednji izmenio REVELIN dana 2010-10-16, 18:46, izmenjeno ukupno 1 puta
Gost- Gost
Re: Tattoo - trajno obeležje
od Gost 2010-10-16, 17:44
Krajem 20. veka tetoviranje doživljava svoj procvat u Americi i Engleskoj i postaje sve popularnije u svetu mode, muzike, urbanih mladih ljudi, ali i po zatvorima, gde ta umetnost nije ni jenjavala.
Gost- Gost
Re: Tattoo - trajno obeležje
od Gost 2010-10-16, 17:50
Tetoviranje je trajno unošenje tinte(mastila) različitih boja u kožu uz pomoć posebno izrađenih iglala. Tetoviraju se uglavnom ljudi i to iz estetskih, ritualnih, običajnih, zdravstvenih te društvenih razloga,ali i životinje se u svrhu označavanja vrste za uzgoj, vlasništvo, selekciju i zdravstvene svrhe. U simboličkom smislu tetovaža je poput odevanja bez odeće.Istče se medjutim u kombinaciji sa odećom na onim delovima tela koji se ne pokrivaju odevnim predmetom.
Khondi ili Kandhi je naziv za domorodačko pleme u indijskoj državi Orissa, te okrugu Gandjam u državi Andra Pradesh.
Smatra se da su dravidskog porijekla, iako kod njih ima i arijskih primjesa.
Po vjeri su animisti, a panteon im ima 84 različitih božanstava.
Početkom britanske okupacije došli su na zao glas zbog sklonosti ljudskim žrtvama.
Karakteristika ovog plemena je i facijalna tetovaža.
Khondi ili Kandhi je naziv za domorodačko pleme u indijskoj državi Orissa, te okrugu Gandjam u državi Andra Pradesh.
Smatra se da su dravidskog porijekla, iako kod njih ima i arijskih primjesa.
Po vjeri su animisti, a panteon im ima 84 različitih božanstava.
Početkom britanske okupacije došli su na zao glas zbog sklonosti ljudskim žrtvama.
Karakteristika ovog plemena je i facijalna tetovaža.
Gost- Gost
Re: Tattoo - trajno obeležje
od Gost 2010-10-16, 18:16
Dokazi o tetovaži na ljudskom telu nalaze se još na egipatskim mumijama,ali se tetoviranje nalazilo i na koži pećinskih ljudi.
Verovatno je to u početku bila slučajnost - usled povreda kože, petljanja sa prirodnim bojama i dr. Kasnije je bila ne samo ukras, već i znak pripadnja nekom rodu, totemu. svedočila o socijalnoj pripadnosti vlasnika, ili joj se pridavala neka magijska sila.
Interesantna je geografija tetovaže. Skoro nema plemena, gde se nije praktikovala: Evropa, Azija, Severna i Južna Amerika, Okeanija. Tetovaže medju plemenima Indonezije i Polinezije su najbolji antropološki dokaz socijalnog značaja tetovaže. Tetoviranje lica (moko) kod Maora. Žene japanskog naroda Ajnu su tetovirale lice, usne, - što je svedočilo o njihovom socijalnom statusu - udata, koliko dece i dr.. Bilo je i krajnosti, na atolu Nukuroa, deca koju su radjale netetovirane žene su ubijana.
Tetovaža je vezana sa obredima "prelaza" - bilo da je to inicijacija, ili prelazak sa ovog na "onaj" svet. Dajaci sa Bornea su verovali da u lokalnom raju "Apo-Kezio" sve dobija novi kvalitet, suprotno od zemaljskih: svetlo postaje tamno, gorko - slatko itd. Zato su se tetovirali u tamne boje. Posle smrti, boja se menjala, postajala svetla i to "osvetljenje" je bilo sasvim dovoljno da prenese vlasnika tetovaže u "Apo-Kezio".
Osim toga, razni narodi su tetovaži pridavali različite magijske osobine: deca su tetovirana protiv zlih duhova, odrasli da se zaštite u borbi i lovu, stariji - protiv bolesti. Engleski mornari u XVIII-XIX veku su tetovirali velika raspeća na ledjima, kao zaštitu od šibanja; Arapi su tetovirali izreke iz Kurana. ...
Verovatno je to u početku bila slučajnost - usled povreda kože, petljanja sa prirodnim bojama i dr. Kasnije je bila ne samo ukras, već i znak pripadnja nekom rodu, totemu. svedočila o socijalnoj pripadnosti vlasnika, ili joj se pridavala neka magijska sila.
Interesantna je geografija tetovaže. Skoro nema plemena, gde se nije praktikovala: Evropa, Azija, Severna i Južna Amerika, Okeanija. Tetovaže medju plemenima Indonezije i Polinezije su najbolji antropološki dokaz socijalnog značaja tetovaže. Tetoviranje lica (moko) kod Maora. Žene japanskog naroda Ajnu su tetovirale lice, usne, - što je svedočilo o njihovom socijalnom statusu - udata, koliko dece i dr.. Bilo je i krajnosti, na atolu Nukuroa, deca koju su radjale netetovirane žene su ubijana.
Tetovaža je vezana sa obredima "prelaza" - bilo da je to inicijacija, ili prelazak sa ovog na "onaj" svet. Dajaci sa Bornea su verovali da u lokalnom raju "Apo-Kezio" sve dobija novi kvalitet, suprotno od zemaljskih: svetlo postaje tamno, gorko - slatko itd. Zato su se tetovirali u tamne boje. Posle smrti, boja se menjala, postajala svetla i to "osvetljenje" je bilo sasvim dovoljno da prenese vlasnika tetovaže u "Apo-Kezio".
Osim toga, razni narodi su tetovaži pridavali različite magijske osobine: deca su tetovirana protiv zlih duhova, odrasli da se zaštite u borbi i lovu, stariji - protiv bolesti. Engleski mornari u XVIII-XIX veku su tetovirali velika raspeća na ledjima, kao zaštitu od šibanja; Arapi su tetovirali izreke iz Kurana. ...
Gost- Gost
Re: Tattoo - trajno obeležje
od Gost 2010-10-16, 18:21
Ponegde je tetoviranje bilo kazna. U Japanu, u epohi Edo, bi za prvi prestup istetovirali jednu liniju na čelu, za drugi - poluovalnu, za treći - jos jednu poluovalnu liniju - to je bio hijeroglif "inu" - "pseto".
I u staroj Kini je tetoviranje lica bilo klasična kazna. To su radili i stari Grci i Rimljani, španski konkvistadori. Tokom Prvog svetskog rata Englezi su dezerterima tetovirali slovo "D"; u nacističkoj Nemačkoj su tetovirali zatvorenike u konclogorima, ali i vojnike i oficire elitnih SS jedinica ...
U staroj Evropi tetovirali su se Grci, Gali, Briti, Trakijci. Germani i Sloveni. Stari Sloveni su se tetovirali uz pomoć glinenih pečata. Čitavo telo istetovirano šarom romba i meandra bilo je ulaznica za rituale drevnog kulta plodnosti.
Sa širenjem hrišćanstva običaj tetoviranja je bio zabranjem kao deo paganskih obreda. Tim pre, što je i u Starom Zavetu postojala zabrana. Bila je toliko stroga da se Evropljani nisu tetovirali do XVIII veka. Kapetan Dzems Kuk je dao najveci doprinos renesansi tetovaže. Kada se vratio iz plovidbe 1769. godine doneo je sa Tahitija ne samo tehniku "tattoo", već i dovezao sa sobom Velikog Omai-ja, potpuno istetoviranog Polinežanina, koji je bio prva hodajuća galerija tetovaže. Uskoro se nije mogao zamisliti vašar ili lutajući cirkus bez "divljaka znatnoga roda".
I u staroj Kini je tetoviranje lica bilo klasična kazna. To su radili i stari Grci i Rimljani, španski konkvistadori. Tokom Prvog svetskog rata Englezi su dezerterima tetovirali slovo "D"; u nacističkoj Nemačkoj su tetovirali zatvorenike u konclogorima, ali i vojnike i oficire elitnih SS jedinica ...
U staroj Evropi tetovirali su se Grci, Gali, Briti, Trakijci. Germani i Sloveni. Stari Sloveni su se tetovirali uz pomoć glinenih pečata. Čitavo telo istetovirano šarom romba i meandra bilo je ulaznica za rituale drevnog kulta plodnosti.
Sa širenjem hrišćanstva običaj tetoviranja je bio zabranjem kao deo paganskih obreda. Tim pre, što je i u Starom Zavetu postojala zabrana. Bila je toliko stroga da se Evropljani nisu tetovirali do XVIII veka. Kapetan Dzems Kuk je dao najveci doprinos renesansi tetovaže. Kada se vratio iz plovidbe 1769. godine doneo je sa Tahitija ne samo tehniku "tattoo", već i dovezao sa sobom Velikog Omai-ja, potpuno istetoviranog Polinežanina, koji je bio prva hodajuća galerija tetovaže. Uskoro se nije mogao zamisliti vašar ili lutajući cirkus bez "divljaka znatnoga roda".
Gost- Gost
Re: Tattoo - trajno obeležje
od Gost 2010-10-16, 18:25
Ali, već krajem XIX veka - njihovo mesto su zauzeli Evropljani. Pa, iako su obični gradjani voleli da pogledaju tetovirane ljude (neka "ledi" Viola je imala istetoviranih 6 predsednika SAD, Č. Čaplina i mnoge druge "znamenitosti") - tetoviranje je bilo privilegija mornara, rudara, i ostalog "radnog naroda", za koje je tetoviranje bilo simbol pripadanja "bratstvu" ili "sindikatu", ili znak solidarnosti, poštovanja tradicija.
Medjutim krajem XIX, početkom XX veka (bez obzira što je Amerikanac O'Rajli izmislio električnu mašinicu za tetoviranje) skoro se iscrpeo osnovni izbor motiva, glupkastih sentimentalnih poruka, a tehnički i umetnički kvalitet je bio skoro nikakav. Tužno je, ali istinito: civilizacija je drevnu umetnost svela do niva kiča.
Tek je 50-60 godina prošlog veka "rok-kultura" dala tetovaži novi impuls. Pojavili su se novi netradicionalni majstori, nove boje, oplemenjeni su stari motivi iz Azije i Okeanije, tako da se može smatrati da je tattoo ponovo krenuo putem umetnosti.
Medjutim krajem XIX, početkom XX veka (bez obzira što je Amerikanac O'Rajli izmislio električnu mašinicu za tetoviranje) skoro se iscrpeo osnovni izbor motiva, glupkastih sentimentalnih poruka, a tehnički i umetnički kvalitet je bio skoro nikakav. Tužno je, ali istinito: civilizacija je drevnu umetnost svela do niva kiča.
Tek je 50-60 godina prošlog veka "rok-kultura" dala tetovaži novi impuls. Pojavili su se novi netradicionalni majstori, nove boje, oplemenjeni su stari motivi iz Azije i Okeanije, tako da se može smatrati da je tattoo ponovo krenuo putem umetnosti.
Gost- Gost
Strana 1 od 1
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu