Zašto baš QUERTY tastatura??...

Skrenite pogled sa ekrana na tastaturu i pogledajte šest slova u prvom redu. Q-W-E-R-T-Y.



Kako li se ova kombinacija slova uklopila u jezik? Izgleda tako skrpljeno, nepovezano i proizvoljno.

Ipak, to je glavni softver čvrsto umrežen u desetine miliona mozgova i stotine miliona prstiju širom sveta. To je ultimativni interfejs za korisnike – prenesen na tastaturu kompjutera, PDA i na neke od najfinijih mobilnih telefona širom sveta, prilično nepromenjen od kada postoji - od 70-ih godina 19. veka!

„Zamislite da ste na prvom letu nove ultra-moderne letelice, ‘drimlajner’ i primetite da ga pistom vuku magarci. Ili, bolje reći, kamile”, objašnjava komičar Stefan Fraj, voditelj nove serije na radiju BBC 4 koji govori o poreklu Qwerty-ja.

“Isto tako je Qwerty tastatura stari sistem prilagođen našim modernim uređajima. I, poput metaforičke kamile, dizajniran je na seriji kompromisa.”

Ratovi pisaćih mašina

Kako je Qwerty-tastatura završila u našim rukama?

Posle građanskog rata u Americi standardizacija je značila sve. Novi svet je trebalo da bude mehanički. Metak od 22 kalibra je morao da se uklopi u svaku cev od 22 kalibra na svetu. Daktilograf je morao de se uklopi u svaku pisaću mašinu. Postojalo je veliko takmičenje u daktilografskim standardima.

Stil je, možda, evoluirao ali osnovne funkcije su ostale iste. Pronalazač Qwerty tastature je Kristofer Šouls, zvaničnik luke u Milvokiju, senator Viskonsina, urednik novina i čovek koji je pokušao da izmisli prvu pisaću mašinu.

Izazov je bio mehaničke prirode - pronaći sistem koji je povezivao lako razumljiv interfejs sa komplikovanom tehnologijom mastila i poluga.

Prvi pokušaj je bio alfabetski - da slova idu abecednim redom, ali su se poluge sudarale zbog rasporeda tipki pa je Šouls morao da ih prerasporedi. U obzir je uzeo učestalost i kombinaciju slova kako bi sprečio „sudaranje“ poluga.

Nastankom takmičenja u kucanju, zahuktali su se i „daktilografski“ ratovi - bitka ko će brže tačno da otkuca veći broj reči u minuti.

U tim „okršajima” dešavalo se da se tipke sudare i „zalepe”. Pa je, navodno, Šouls ponovo preuredio slova na mašini kako bi smanjio brzinu kucanja.

„Remington”, poznata fabrika oružja i šivaćih mašina (kasnije i pisaćih mašina) je 1873. usvojio ovaj sistem koji je postao baza ne samo za engleski već i za većinu evropskih jezika.

Ali, da li je Šouls namerno osmislio kombinaciju slova da bi usporio kucanje? Da li bi pronalazač stvarno osakatio sopstveni izum?

Da je tako, kaže Fraj, onda bismo Qwerty tastaturu i njenog kreatora mogli da optužimo za „svesno izopačenje jezika i ograničenje brzine kucanja”.

Qwerty „nije ergonomski”, kaže professor Koiči Jasoka sa Kjoto unvierziteta, stručnjak za razvijanje tastature.

Ali on vidi dokaze za praktičnost Qwerty-ja u svetu pisaćih mašina. „T i H je najčešće korišćen par slova u engleskom jeziku”, objašnjava on. „Na Šoulsovoj pisaćoj mašini poluge za T i H su smeštene na dva različita kraja.”

Jasoka veruje da je razdvajanje ovih slova napravljeno u interesu brzine. Korisnici su mogli da kucaju T-H bez sudaranja tipki, dok je blizina slova E i R nebitna. Drugim rečima, nema dokaza o sporijem kucanju. „Ergonomija nije bila karakteristična za 19. vek”, zaključuje on.

Naravno, postoje i drugi načini kucanja.

Ranih 30-ih godina 20.veka stručnjak za pokrete August Dvorak, je Qwerty da prelazi preko gomile empirijskih dokaza ukazujuči na njegovu neefikasnost.

Kao alternativu, proizveo je ergonomski dizajniranu tastaturu koja je mogla da označi kraj Qwerty-ja. Dvorakovi korisnici su brže izveštavali, tačnije kucali manje se zbunjivali na tastaturi. Ali već je bilo kasno. Kao što je naizmenična pobedila jednosmernu struju, audio kasete pobedile trake od 8mm, tako je Qwerty dobio ovu borbu.

Pisaće mašine ovog formata već su zavladale kancelarijama širom sveta. Qwerty je doneo standardizaciju i usaglašavanje. I premda postoje efikasnije tastature, one nude samo minimalna poboljšanja.

Ako korisnici stvarno traže brzinu i tačnost, onda mogu da probaju sa stenotipima koje koriste stenografi u sudnicama. Ove pisaće mašine imaju 22 tipke i na njima se može kucati brzinom govora, oko 180 reči u minuti ili 3 reči u svakoj sekundi.

„Dobar stenograf će pobediti Qwerty u pola noći jer mi kucamo u slogovima”, objašnjava stenograf Meri Soren.

Ali stenoigrafija je komplikovana veština koja se uči postepeno i teže ju je savladati nego Qwerty. Lakše bi bilo da se tastatura potpuno izbaci iz upotrebe.

Sada već napredni programi za prepoznavanje govora postoje u savremenim mobilnim telefonima i najmodernijim operativnim sistemima. Mogu li oni zameniti Qwerty?

Ne, sudeći po rečima Dena Diksona iz Centra za istraživanje digitalne kulture Univerziteta u Zapadnoj Engleskoj.

„Istraživanje je nedavno pokazalo da ljudi u stvari vole da misle i kucaju, ne da misle i govore. Kada govore, treba im više vremena da organizuju svoje misli”, kaže on.

I pored svih mana, izgleda da će Qwery još dugo biti sa nama.


Izvor