Pešačka staza ispod Himalaja

Imate li na raspolaganju šest meseci? Da li volite duga pešačenja? Agencija World Expeditions od nedavno je jedina koja u ponudi ima pešačenje tek završenom prvom deonicom Velike pešačke staze Himalaja, piše Guardian.



U Nepalu su uvedene organizovane pešačke ture za turiste, a protežu se celom dužinom Himalaja u toj zemlji. Staza duga 1.700 kilometara vijuga čitavom dužinom državne granice, a od početka do kraja u proseku treba 157 dana pešačenja. Tokom ture ćete biti u prilici da vidite 14 svetskih vrhova iznad 8.000 metara, uključujući Everest, kao i prevoje koji dosežu 6.000 metara. Celo zadovoljstvo koštaće vas oko €22.500.

Pešačka staza oko Himalaja nije najduža na svetu – staza Continental Divide Trail u Sjedinjenim državama duga je 5.000 km, a Trans Canada, koja još nije završena, biće tri puta duža. I pored toga, svi su izgledi da će staza oko Himalaja postati najpoželjnija. Kad bude završena, prostiraće se od vrha Nanga Parbat u Pakistanu, koji se nalazi na 8.000 metara i smatra se najzapadnijom tačkom Himalaja, do Namche Barwa na Tibetu. Staza će povezivati pet azijskih zemalja – Butan, Kinu, Indiju, nepal, i Pakistan.

Na kraju staza će imati čitavih 4.500 km, a procena je da će biti kompletirana u februaru 2011. Ali, za sada, fokus je na Nepalu. Osim što izgradnja staze oko Himalaja predstavlja enorman izazov, ona će u budućnosti biti ogroman izvor prihoda zemlji koja se još uvek oporavlja od desetogodišnjeg građanskog rata. Pojedini delovi Nepala su debelo profitirali od turizma, kao što su regije Everest i Annapurna. S druge strane, delovi zemlje koji nemaju tako čuvene planine, naročito zabačeni delovi zapadnog Nepala, uopšte nisu u tako povoljnoj poziciji.

Ideja da se osposobi staza koja bi išla duž čitavog Nepala postoji godinama, ali ideja je počela da se realizuje tek nedavno. Godine 2006, holandska agencija SNV i Međunarodni centar za planinski razvoj u Katmanduu doneli su odluku da se krene sa gradnjom staze, a ideju su podržale i vladine agencije, kao i lokalni stanovnici.

Ali, može se reći da je ideja o gradnji staze najviše zaživela zahvaljujući dugogodišnjem zalaganju jednog čoveka, Australijanca po imenu Robin Boustead (Bousted). Posle višegodišnjeg istraživanja, Boustead je napravio mapu staze i sastavio vodič. Svaki izvor vode, svako mesto za podizanje šatora, i svaka planinska kota detaljno su zabeleženi, a, kako kaže Boustead, staza će nesumnjivo početi da se spontano razvija, jer će novi turisti otkrivati bolje alternative.

Za one koji nemaju vremena – ili kolena – da čitavu stazu pređu u jednom cugu, Boustead je napravio devet sekcija, koje možete birati po svom nahođenju. A ako mislite da je 20 i kusur hiljada mnogo za avanturistički odmor, setite se da je to i dalje neuporedivo jeftinije od puta na vrh Everesta – i mnogo ekskluzivnije. Hiljade njih se popelo na najvišu planinu na svetu, ali samo jedan čovek je prošao stazom oko nje.