Šta je to intimno podmlađivanje?

Posle peglanja bora, povećanja grudi, smanjenja stomaka i prekrajanja zadnjice, nešto se može promeniti i „tamo”... da, baš tamo. Mislite da to rade samo porno zvezde? Grešite! Želja da se poboljša seks potpuno je legitimna, pa se fenomen ubrzano širi.




Neko će pomisliti da je ova vrsta intervencija rezervisana za buntovne, otkačene i nastrane, a prava je istina da su plastične operacije na genitalijama pomogle mnogim ženama. Nije reč samo o estetskom doterivanju već o eliminaciji tegoba koje često ostavljaju psihološke posledice. Drugim rečima, plastični zahvati ove vrste nisu bizarnosti za podsmeh nego potreba za korekcijom anomalija, vatrenijim odnosom s partnerom i većim samopouzdanjem.

- I u plastičnoj hirurgiji postoje trendovi, a na Zapadu je trenutno moderna ženska genitalna hirurgija – izjavio je nedavno dr Branislav Matejić, plastični hirurg svetskog glasa koji je rođen u Beogradu, a već decenijama radi u Nemačkoj. – U poslednjih šest meseci zategao sam više malih usana nego očnih kapaka.

Ženski razlozi za retuš

Plastične operacije na polnim organima u Americi su ustaljena praksa. Žene se operišu zbog estetike, zadovoljstva, udobnosti. Stvari se menjaju i u Evropi, pa i Srbiji, a zahvati na koje se nekad gledalo s podozrenjem polako ulaze u normalu. Žene su se oslobodile i shvatile kako mogu ulepšati lični i seksualni život. Evo i razloga zbog kojih se najčešće odlučuju da hirurškim putem potraže izgubljena zadovoljstva.

• Nedostatak pravog seksualnog uživanja i teško ili nemoguće postizanje orgazma.

• Povećani prečnik vagine, vaginalnog otvora i perineuma (deo između vagine i anusa) koji su se posle porođaja opustili ili hipertrofirali.

• Produžene ili asimetrične stidne usne koje uzrokuju nelagodnost i bol, posebno kad gaćice, čarape i pantalone pritiskaju taj deo.

• Psihološka trauma zbog (ne)estetskog izgleda intimnog, najintimnijeg dela tela. U strahu da ih partner ne osudi zbog onog što smatraju deformitetom, žene se ustežu da pred njim budu gole ili čak potpuno odustaju od seksa.

• Nemirenje sa starenjem vagine (slučaj Samante iz kultne serije „Seks i grad”), sasvim prirodne promene koja dolazi s godinama, ili prezir prema pojedinostima (sedim dlakama, na primer).

Zahvati za podmlađivanje i „popravku” genitalija nadležnost su plastičnog hirurga koji, međutim, nije jedini glavni junak u tako delikatnim situacijama. U poslednje tri godine, koliko traje bum genitalne plastike, uočena je važnost multidisciplinarnog pristupa u kojem specijalisti iz raznih oblasti blisko sarađuju kako bi operacija u svakom pogledu bila uspešna. Pored rada plastičnog hirurga, značajan je i doprinos estetskog hirurga i ginekologa (podsetićemo ovom prilikom da plastična i rekonstruktivna hirurgija nije isto što i estetska).

1 – Plastični hirurg

Bilo da sklop genitalne zone ženu ne zadovoljava, bilo da joj ugrožava kvalitet života i međuljudske odnose, tu je plastični hirurg da pomogne. Baš kao i za druge delove tela, cilj zahvata je i u ovom slučaju da „pomiri” osobu s njenim fizičkim izgledom i oslobodi je eventualnih kompleksa. Pošto proceni stanje, hirurg predlaže adekvatnu intervenciju.

Šta može da učini. – Za atraktivniji izgled genitalne zone, najčešće se primenjuju dva hirurška postupka: genitalno podmlađivanje i vaginoplastika. Oba se rade tradicionalnim tehnikama (skalpel) ili primenom lasera koji smanjuje krvarenja i oštećenja okolnih tkiva. Hirurg često koristi oba instrumenta za istu operaciju.

Genitalno podmlađivanje povećava uživanje u seksu. Sastoji se u sužavanju vagine i rekonstrukciji delova koji su se previše opustili, a važni su za erotsku stimulaciju (deo između vagine i anusa, vaginalni otvor, unutrašnji i spoljni prečnik vagine). Vaginoplastika, međutim, omogućava da se promeni ili popravi anatomija spoljnih genitalija, posebno malih i velikih stidnih usana, Venerinog brežuljka (izbočina koja nastaje zbog sakupljanja masnog tkiva ispred stidne kosti), perineuma, vaginalnog otvora i himena (opna koja prekriva ulaz u vaginu i puca prilikom gubitka nevinosti).

Vaginoplastika. – Evo pregleda svih zona u kojima se uspešno primenjuje vaginoplastika.

• Plastika perineuma: cilj je da se ojača i podmladi deo između vagine i anusa (perineum) ili vaginalni otvor koji su izgubili tonus i elastičnost, na primer posle jednog ili više porođaja. Rezultat je uža, čvršća i estetski skladnija vagina.

• Smanjenje malih stidnih usana (labioplastika): radi se kad su male usne produžene ili asimetrične, da bi se izjednačile i svele na pravu meru. U toku zahvata ispravlja se i hiperpigmentacija završnog dela.

• Lifting i smanjenje velikih stidnih usana: dimenzije se redukuju kad postanu prevelike, upadljivo „viseće” ili nabujale.

• Povećanje stidnih usana: ako žena želi mesnatije velike usne, hirurg će najtanjom iglom ubrizgati masno tkivo uzeto sa butine ili stomaka pacijentkinje. Zahvat se preporučuje kad velike stidne usne atrofiraju i izgube tonus ili punoću.

• Smanjenje Venerinog brežuljka: kad brežuljak (čak i velike stidne usne) štrči ili se na tom mestu nakupi suviše masnog tkiva, radi se liposukcija. Višak masti se isisava ili „topi” laserom.

• Himenoplastika (vraćanje nevinosti hirurškim putem): himen se rekonstruiše ili popravlja i pruža ženi „drugu šansu”. Budući da je prema podacima s privatnih klinika reč o najtraženijem zahvatu ginekološke hirurgije, reklo bi se da je devojačka nevinost i danas na visokoj ceni!

Kod većine zahvata na unutrašnjim delovima polnih organa pribegava se totalnoj, epiduralnoj ili spinalnoj anesteziji: duže deluju, (operacije nekad traju i nekoliko sati), ublažavaju postoperativni bol i blokiraju moguće kontrakcije mišića u tom delu. Operacije na spoljnim genitalijama, koje traju manje od jednog sata, rade se u lokalnoj ili blagoj spinalnoj anesteziji. U oba slučaja važi režim dnevne bolnice. Postoperativni oporavak varira. Kod složenijih intervencija potrebno je 7-8 dana da bi se žena vratila normalnim aktivnostima; za spoljnje retuše dovoljna su i 3-4 dana. Za nastavak fizičke aktivnosti treba pričekati još koji dan, dok je seksualni život „na ledu” šest nedelja.

2 – Estetski hirurg

I on igra važnu ulogu, utoliko pre što istraživanja pokazuju da pacijentkinja s njim uspostavlja prisniji odnos i češće mu se poverava. Pokazuju i da je ženi lakše da o genitalnom podmlađivanju razgovara sa specijalistkinjom nego sa – specijalistom.

Šta može da učini. – U ovom slučaju, može da učini mnogo. Evo najvažnijih noviteta.

• Biostimulacija vulvarnog tkiva: zbog starenja, svim tkivima, uključujući spoljne genitalne organe, preti postepena hipotrofija (smanjeni volumen organa). Biostimulacija odgovarajućim tehnikama i preparatima (ubrizgavanje supstanci kao što su vitamini, kolagen, aminokiseline) pomaže da koža na tom delu ostane jedra, vlažna i učvršćena.

• Ubrizgavanje hijaluronske kiseline: kad velike stidne usne izgledaju nekako ispražnjene, injekcija hijaluronske kiseline vraća izgubljeni oblik, delimično i volumen.

• Ubrizgavanje botoksa: infiltracijom malih doza botulinskog toksina u specifične mišiće karličnog dna uspešno se leče vaginizam (bolni spazam mišića vagine) i vulvodinija (bolno stanje uzrokovano prenadraženim nervima stidnice). Toksin, naime, smanjuje vaginalni spazam (grč do bola).

3 – Ginekolog

Često je upravo on prvi lekar kojem se žena obraća. Ginekologa, međutim, ne zanima mnogo estetski izgled polnih organa: cilj mu je da dijagnostikuje i izleči eventualne bolesti. Ovaj specijalista donedavno nije pridavao značaj tegobama kao što su asimetrične stidne usne ili relaksirana vagina, koje nemaju mnogo veze s medicinom, baš kao što i stručnjak za uho, nos i grlo ostaje ravnodušan pred klempavim ušima i grbavim nosevima ako je s funkcionalnog stanovišta sve u najboljem redu. Stvari su se promenile, a ginekolozi u međuvremenu shvatili da određene tegobe i te kako utiču na kvalitet života, ponekad i zdravlje žene.

Šta može da učini. – Deficit hormona estrogena, koji se javlja oko menopauze, uzrokuje promene na genitalnom aparatu. Stanje izaziva i niz lokalnih tegoba kao što su suvoća vagine, učestali cistitisi, otežano zadržavanje urina. Postoje i druge reperkusije koje su lekari doskora smatrali nevažnim, ali su za ženu oduvek imale veliki značaj: morfološke i funkcionalne promene na genitalijama, spuštanje prednjeg ili zadnjeg zida vagine sa posledičnim smanjenjem seksualnog zadovoljstva, bolni vulvovaginalni sindromi.

U svim ovim slučajevima, ginekolog će predložiti lekove na bazi estrogena koji se koriste lokalno, čak i u dužim periodima, i najčešće daju odlične rezultate. Kad nema druge, tu je hirurg „plastičar”.