Rekordi u životinskom svetu

Priroda je hiljadama godina usavršavala zemaljsku faunu, omogućujući najjačima i najsposobnijima da prežive. Prvo mesto u skoku udalj drži antilopa, koja pravi skokove od 12 metara da bi umakla apsolutnom rekorderu u trčanju na kratke staze - gepardu. On naravno, mora da stigne antilopu ako hoće da ruča.
Treba odmah reći da većina životinja trči brže od čoveka. Zahvaljujući izuzetno dugim i snažnim nogama, kengur koji beži od neprijatelja razvija brzinu od 30 kilometara na čas, a povremeno je u stanju da postigne i 50 kilometara. Žirafe, koje se zbog visine čine sporim, u stvari su brze koliko i kenguri. Priroda je lišila noja sposobnosti da leti, ali je, s druge strane, obeštetila tu pticu dajući joj moćne noge. Sa najvećom brzinom od 80 kilometara na čas, on ima malo suparnika među životinjama. Jedan od njih je gnu antilopa, koja prelazi 90 kilometara na čas.
Kao što je ranije rečeno, apsolutni rekorder u sprintu među životinjama nesumnjivo je gepard. U jednom dokumentovanom slučaju, on je za 20 sekundi prešao rastojanje od 650 metara, razvijajući prosečnu brzinu od 120 kilometara na čas. Zanimljivo je takođe da u sposobnosti ubrzanja, gepard nadmašuje ne samo najbržeg čoveka nego isto tako i najsnažniji takački automobil. Za dve sekunde od trenutka kada je pojurio, ovaj grabljivac dostiže brzinu od 72 kilometra na čas. Izuzetna gipkost njegove kičme, i noge poput najjačih opruga, omogućuju mu da se kreće moćnim skokovima.
Čovek nije bolji od životinja ni u skakanju udalj i uvis. Ako bi čovek u skoku udalj hteo da se izjednači sa običnom buvom, koja preskače rastojanje šestdeset puta veće od njene veličine, čovek visok dva metra morao bi da skoči udalj 120 metara. Ako bismo hteli da dužinu skoka dovedemo u korelaciju sa veličinom skakača, utvrdili bismo da rekord među sisarima očigledno drži skočimiš. To minijaturno stvorenje dugo samo 15 centimetara, pravi skokove od četiri metra.
U apsolutnim dužinama, prvenstvo u skakanju ima, kao što smo već rekli, antilopa. Drugo mesto drži kengur. Sa nekih 90 kilograma, u stanju je da skoči devet metara udalj. Kengur može da konkuriše i u skakanju uvis - sa 2.5 metra. Suočen sa kakvom opasnošću, sivi kengur je kadar da preskoči ogradu visoku tri metra.
Impala, koja živi u Africi, skače 7.5 metara udalj i 2.5 metara uvis. Zavidno mesto među skakačima uvis pripada lososu koji na svom putu ka mrestilištu ponekad savladava brzake visoke 3.65 metara. Među grabljivcima, najbolji skakač uvis je puma, koja je u stanju da preskoči četiri metra.
Rekorder je crnomorski delfin, koji, igrajući se, skače i do šest metara uvis iznad površine vode. U celini uzev, čovek u vodi beznadežno zaostaje za životinjama. Rekorder među vodenim životinjama po brzini je riba sabljarka, koja je u stanju da razvije brzinu od 135 kilometara na čas. Spektakularne brzine postižu, isto tako, tuna i jedna vrsta morskog psa. Jureći za plenom kroz morske dubine, one dostižu i sto kilometara na čas. Delfin je nešto sporiji, 60 kilometara je najviše što može da razvije.
Čak i pingvini, koji se na kopnu nespretno gegaju, u vodi mogu da se kreću brzinom od 37 kilometara na čas.
A kitovi su brzi koliko i dobri brodovi, sa svojih 40 kilometara na čas.