Kubizam
Strana 1 od 1
Kubizam
Kubizam je umetnički pravac u modernoj umetnosti u prvom redu slikarstvu, nastao početkom 20. veka, koji je imao značajan uticaj na početak apstraktnog slikarstva.
Kubizam je dobio ime od kritičara likovne umetnosti, kojim je obeležena jedna slika Žorža Braka, podsmešno nazvana- kubusčići. Ime dolazi od reči kubus što znači kocka. Kubizam je pojednostavljavao oblike u interpretaciji realnosti na oblike kocke, kugle i valjka. Nastao je 1907. i 1908. godine u delima Žorža Braka i Pabla Pikasa i svoj vrhunac je imao 1914. godine.
Kubizam nema tačno omeđeni početak jer na njega literatura nije imala veliki uticaj a nije izašao neki manifest po kome bi se on mogao odrediti. Prve impulse možemo pratiti oko 1906. godine na delima Pabla Pikasa i Žorža Braka za vreme njihovih zajedničkih studija u Parizu. Saradnja je trajala do početka Prvog svetskog rata 1914. godine.
Kubizam se deli na faze
* Pretkubističku (1906. - 1909. godine) i u to doba spadaju Žorž Brak i Pablo Pikaso. U to doba je kubizam bio pod uticajem prethodnih trendova i dolazilo je do otkrivanja kubističke perspektive. Postepeno se predmeti na slikama razlažu na geometrijske forme a kolorit je nenaglašen i upotrebljava se samo paleta sivih i braonskih tonova.
* Analitički kubizam (1909. - 1912. godine) predstavlja rani period kubizma, koji karakteriše strukturalna analiza formi. Brak i Pikaso u ovom period posmatraju forme predmeta kao geometrijske strukture. Te forme za njih nemaju fiksne karakteristike predmeta, nego ih čine serije ravni i površina koje ukazuju na spoljašnje i unutrašnje granice oblika. Te granice ni u kom slučaju nisu apsolutne budući da se konstatno pretapaju sa granicam drugih ravni. Otvaranje geometrijskih formi ne doprinosi njihovoj čvrstini, nego uzrokuje efekat disperzije volumena preko predstavljenog prostora, čija se skoro nepostojeća dubina artikuliše preko razbijenih planova koji formiraju preklapajuće uglove. Tokom celog perioda obojica umetnika koriste zagasit tonalitet boje i predstavljaju isti predmet iz više uglova na piktoralnoj površini. Dolazi do delimične apstrakcije i predmeti su zamenjivani drugim predmetima koji su im slični i rastavljaju se na jednostavne geometrijske forme koje su predstavljane zanemarujući u potpunosti zakone perspektive.
* Sintetički kubizam (1912. - 1914.) je druga faza kubizma koja proizlazi od nove tehnike kolaža koju započinje Brak 1912. godine. Karakteriše je konstruisanje kompozicije polazeći od apsrahovane figuracije prethodnog perioda. Boja ponovo zauzima svoje mjesto a forme postaju još više dekorativne čemu doprinosi korišćenje komada novinskog papira, tapeta, razmontiranih kutija šibica i isječenih štampanih slova. Ti elementi se lepe na platno i kombinuju sa crtežom u ulju, ispunjavajući tako dvostruku funkciju: postaju sastavni dio piktoralne ravni i dobijaju svoje mesto u prostoru slike. Od 1918. godine, Brak će obratiti veću pažnju na taktilne i senzualne kvalitete, kao i ekspresivne vrednosti boje, a pokret će se završiti 1920. godine, i njegove ideje će se uklopiti u orfizam.
* Orfizam (1914. - 1923.) je doba u kojem se dospelo do apstrakcije u pravom smislu reči i u njoj se iskorištavaju efekti boje. Umetnici ne imitiraju i ne trude se da rastavljaju predmet i da ga sastave od geometrijskih oblika, i time se dobijaju slikarski elementi koji su sasvim nezavisni od realnosti.
* Posle 1923. godine došlo je do daljeg razvoja u kubizmu, koji više i nije čist kubizam već kubizam koji je pod nekim drugim uticajima kao na primer imaginativni kubizam koji je pod uticajima nadrealističke umetnosti.
Kubizam je dobio ime od kritičara likovne umetnosti, kojim je obeležena jedna slika Žorža Braka, podsmešno nazvana- kubusčići. Ime dolazi od reči kubus što znači kocka. Kubizam je pojednostavljavao oblike u interpretaciji realnosti na oblike kocke, kugle i valjka. Nastao je 1907. i 1908. godine u delima Žorža Braka i Pabla Pikasa i svoj vrhunac je imao 1914. godine.
Kubizam nema tačno omeđeni početak jer na njega literatura nije imala veliki uticaj a nije izašao neki manifest po kome bi se on mogao odrediti. Prve impulse možemo pratiti oko 1906. godine na delima Pabla Pikasa i Žorža Braka za vreme njihovih zajedničkih studija u Parizu. Saradnja je trajala do početka Prvog svetskog rata 1914. godine.
Kubizam se deli na faze
* Pretkubističku (1906. - 1909. godine) i u to doba spadaju Žorž Brak i Pablo Pikaso. U to doba je kubizam bio pod uticajem prethodnih trendova i dolazilo je do otkrivanja kubističke perspektive. Postepeno se predmeti na slikama razlažu na geometrijske forme a kolorit je nenaglašen i upotrebljava se samo paleta sivih i braonskih tonova.
* Analitički kubizam (1909. - 1912. godine) predstavlja rani period kubizma, koji karakteriše strukturalna analiza formi. Brak i Pikaso u ovom period posmatraju forme predmeta kao geometrijske strukture. Te forme za njih nemaju fiksne karakteristike predmeta, nego ih čine serije ravni i površina koje ukazuju na spoljašnje i unutrašnje granice oblika. Te granice ni u kom slučaju nisu apsolutne budući da se konstatno pretapaju sa granicam drugih ravni. Otvaranje geometrijskih formi ne doprinosi njihovoj čvrstini, nego uzrokuje efekat disperzije volumena preko predstavljenog prostora, čija se skoro nepostojeća dubina artikuliše preko razbijenih planova koji formiraju preklapajuće uglove. Tokom celog perioda obojica umetnika koriste zagasit tonalitet boje i predstavljaju isti predmet iz više uglova na piktoralnoj površini. Dolazi do delimične apstrakcije i predmeti su zamenjivani drugim predmetima koji su im slični i rastavljaju se na jednostavne geometrijske forme koje su predstavljane zanemarujući u potpunosti zakone perspektive.
* Sintetički kubizam (1912. - 1914.) je druga faza kubizma koja proizlazi od nove tehnike kolaža koju započinje Brak 1912. godine. Karakteriše je konstruisanje kompozicije polazeći od apsrahovane figuracije prethodnog perioda. Boja ponovo zauzima svoje mjesto a forme postaju još više dekorativne čemu doprinosi korišćenje komada novinskog papira, tapeta, razmontiranih kutija šibica i isječenih štampanih slova. Ti elementi se lepe na platno i kombinuju sa crtežom u ulju, ispunjavajući tako dvostruku funkciju: postaju sastavni dio piktoralne ravni i dobijaju svoje mesto u prostoru slike. Od 1918. godine, Brak će obratiti veću pažnju na taktilne i senzualne kvalitete, kao i ekspresivne vrednosti boje, a pokret će se završiti 1920. godine, i njegove ideje će se uklopiti u orfizam.
* Orfizam (1914. - 1923.) je doba u kojem se dospelo do apstrakcije u pravom smislu reči i u njoj se iskorištavaju efekti boje. Umetnici ne imitiraju i ne trude se da rastavljaju predmet i da ga sastave od geometrijskih oblika, i time se dobijaju slikarski elementi koji su sasvim nezavisni od realnosti.
* Posle 1923. godine došlo je do daljeg razvoja u kubizmu, koji više i nije čist kubizam već kubizam koji je pod nekim drugim uticajima kao na primer imaginativni kubizam koji je pod uticajima nadrealističke umetnosti.
Re: Kubizam
Kubizam je imao značajan uticaj i na arhitekturu i značajna kubistička arhitektura se nalazi u gradu Pragu (Pavel Janak, Josef Gočar )gde se razvija poseban stil kubizma koji polazi od stvaranja plastičnih dekoracija u narodnom slilu - rondokubizam.
Poznati kubisti
* Žorž Brak
* Marsel Dišan
* Huan Gris
* Pol Kle
* Fernan Leže
* Žak Lipšic
* Markusi- Luj Markus
* Marevna (Marija Vorbief-Steblefska)
* Žan Metsenže
* Aleksandra Nehita
* Fransis Pikabija
* Pablo Pikaso
* Ljubov Popova
* Dijego Rivera ("Master Cubist")
* Marija Vasiljef
* Fric Votruba
* Bohumil Kubišta
Poznati kubisti
* Žorž Brak
* Marsel Dišan
* Huan Gris
* Pol Kle
* Fernan Leže
* Žak Lipšic
* Markusi- Luj Markus
* Marevna (Marija Vorbief-Steblefska)
* Žan Metsenže
* Aleksandra Nehita
* Fransis Pikabija
* Pablo Pikaso
* Ljubov Popova
* Dijego Rivera ("Master Cubist")
* Marija Vasiljef
* Fric Votruba
* Bohumil Kubišta
Strana 1 od 1
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu