Tehnologija koja čita misli

Poligrafi, koji su do sada služili kao detektori laži, uskoro će pasti u zaborav, a na njihovo mesto doći će mnogo moćniji detektori koji praktično mogu da pročitaju misli tako brzo da osumnjičeni za neki zločin neće ni stići da kažu „nisam kriv!“



Zahvaljujući napretku tehnologije, naučnici su izumeli najnoviju generaciju kompjutera koja će u budućnosti moći da pomogne policiji da na brži i efikasniji način saslušava osumnjičene te da sa većom sigurnošću utvrdi ko je kriv a ko nevin. Reč je o tehnologiji koja se bazira na skeniranju određenih zona mozga koje reaguju kada se osobi koja se ispituje čitaju određene reči ili činjenice vezane za konkretan zločin. Kompjuter zatim analizira podatke o rečima na koje je mozak osumnjičenog naročito odreagovao i obaveštava ispitivače da li se u memoriji osumnjičenog kriju informacije o delu za koje se tereti a koje jedino počinilac dela može da zna.

Privedeno lice ni u jednom trenutku neće morati da govori jer je sve znanje koje ima o nekom zločinu pohranjeno u njegovom mozgu, koji je kompjuter već skenirao. Mada ovo mnogima može zvučati kao scenario za neki naučnofantastični film, tehnologija za otkrivanje istine putem skeniranja određenih regija mozga je već uveliko u upotrebi i razvija se velikom brzinom iz dana u dan. Javna je tajna da američka vlada već godinama koristi slične skenere u otkrivanju špijuna. Poslednji gedžet „neurotehnologije“ na polju detektora laži je takozvana “funkcionalna magnetna rezonanca slike” ili skraćeno fMRI, koja detektuje povećanje dotoka krvi do ključnih regija mozga koje su aktivne kada neka osoba laže. fMRI omogućava naučnicima da naprave mape mozga dok prerađuje informacije, senzacije, sećanja i motorne komande, a njegova eksperimentalna upotreba u medicini započeta je pre deset godina. Od tada se pokazao veoma uspešan u prognoziranju oboljenja poput Alchajmerove bolesti i šizofrenije kao i pri evaluaciji korisnosti nekog leka, dok se odskora sve više koristi za otkrivanje kognitivnih operacija koje se kriju iza složenih i pritajenih radnji kakve su laganje i stvaranje obmane.


Preteče poligrafa

- Kao preteče detektora laži, navode se uređaj Čezarea Lambrosa iz 1885. za merenje promena u krvnom pritisku i naprava za beleženje intenziteta disanja koju je konstruisao Vitorio Benusi
- Prvi poligraf iz 1900. je delo škotskog kardiologa Džejmsa Makenzija i ovaj uređaj je merio puls i pritisak
- Uređaj koji je objedinio praćenje pritiska i promena u vlažnosti kože je 1911. konstruisao Redžinald Larson, a ovaj poligraf je prvi put primenjen u radu policije Berklija
- Unapređene verzije poligrafa su napravili C.D. Li 1938. i Džon Rid 1945


Izvor