Kada televizori postanu pametni

Donedavno je televizor bio poprilično „dosadna“ kućna naprava. Dosadna u smislu da TV aparat služi za jednosmerno „upijanje“ informacija i uživanje u isključivo video sadržajima koje nam serviraju TV stanice. Era Interneta, mogućnost povezivanja raznih vrsta uređaja u računarske mreže i interaktivnost koju korisnici očekuju pružaju priliku da televizor postane mnogo više od toga, odnosno da bude „pametni“ višenamenski uređaj.


Stručnjaci govore o takozvanoj konvergenciji ili spajanju računara, televizora i pristupa Internetu, a mnoge svetske kompanije baš ovih dana predstavljaju svoje projekte u ovoj oblasti. Trend o kome govorim nastao je kao rezultat potrebe da se sadržaji, umesto u unapred određenim terminima, mogu konzumirati na zahtev. Digitalna i kablovska televizija već su donekle uvele ovu praksu, pa je prirodno što sada korisnici imaju dodatna očekivanja. Dalje, kao što sam u jednoj ranijoj prilici pisao, ljudi se polako navikavaju na mogućnost gledanja video sadržaja putem Interneta, pri čemu je televizor za ovu namenu daleko udobniji od računara, a sve je više i servisa koji umesto fizičkog iznajmljivanja filmova na DVD-u nude mogućnost onlajn “streaminga”. Uz sve to, već nekoliko godina traje na globalnom nivou proces zamene starih TV aparata sa katodnom cevi (CRT) daleko modernijim plazma, LCD i LED digitalnim uređajima u visokim rezolucijama.

Konkretnih inicijativa u pravcu razvoja pametnih televizora ima nekoliko, a široj publici je verovatno najpoznatiji zajednički napor Googlea, Intela, Sonyja i Logitecha. Google TV, kako je nazivan njihov smart TV projekat koji treba da objedini tehnologiju sve četiri kompanije, uključujući Atom procesor i Android operativni sistem. Slična rešenja već najavljuju i neki drugi proizvođači (od kojih je najpoznatiji LG Electronics), a poslednje vesti stižu iz Samsunga koji je pokrenuo globalno takmičenje “Samsung Smart TV Challenge” za razvoj najuspešnijih softverskih aplikacija za televizore, sa veoma vrednim nagradama. Očekuje se da će ovakvi potezi proizvođača veoma brzo dovesti do toga da na tržištu imamo potpuno izgrađene softverske platforme (operativne sisteme), sa hiljadama dodatnih aplikacija za razne namene koje korisnici mogu preuzeti i upotrebljavati na svojim TV uređajima. Predviđam da će se u jednom momentu dogoditi još jedan “rat standarda”, na sličan način na koji su se svojevremeno takmičili BluRay i HD-DVD ili VHS i Betamax standardi. Kako god se završi ovaj proces, kao i uvek dosad najveću dobrobit ćemo izvući mi korisnici.

Ako svemu što sam nabrojao pridodamo sve ozbiljniji trend pojave TV aparata sposobnih da prikažu sliku u tri dimenzije, ali i mogućnost kontrolisanja korisničkih okruženja pokretima ruku i tela bez dodatnih upravljačkih uređaja (džojstik, kontroler, daljinski upravljač), onda je sigurno da bi veoma brzo klasični televizor na kakav smo do sada navikli mogao da postane prošlost i da ga zameni jedan jedini uređaj koji bi u svakom domu bio istovremeno centar zabave i saznavanja informacija, ali i način za korišćenje brojnih softverskih i drugih servisa – od krstarenja Internetom, do onlajn kupovine i upravljanja bankovnim računom. Još jednom razvoj informacionih tehnologija pokazuje na koji su način dostignuća u ovoj oblasti postala sastavni i neodvojivi deo svakodnevnog života, ali i u kojoj meri pozitivno utiču na njegov kvalitet.

Zanimljivost: Prvi televizor, predstavljen 1926. godine imao je sliku u svega 30 linija. Današnji full-HD digitalni TV aparati mogu da prikažu 1.080 linija na ekranu.


Izvor