Parama od „Telekoma” vratiti „teške” kredite

Predlagač ideje ministar Mlađan Dinkić pobrao simpatije kritičara i uglednih ekonomista.




Kao dupli obrt na domaćoj ekonomskoj sceni juče se tumačio predlog ministra ekonomije Mlađana Dinkića da polovinu novca od prodaje „Telekoma” treba potrošiti na vraćanje nepovoljnih zajmova. Jer, dok je ministar iznosio stav suprotan svojim kolega iz vlade (koji smatraju da novac isključivo treba iskoristiti za infrastrukturu) sa oduševljenjem su ga slušali upravo njegovi – najveći kritičari.

„Ideja je vrlo dobra jer će nas osloboditi nepovoljnih dugova”, ne kriju da su prijatno iznenađeni oni koji su ga do juče najviše kudili.

Jer, stavovi nadležnog ministra, naročito otkako je kriza krenula, bili su potpuno suprotni stavovima domaćih ekonomista. Tako se Dinkić našao na udaru matične struke da je „kenzijanac”, odnosno zagovornik politike državne intervencije. Ni nadležni ministar im nije ostao dužan, pa je stručnjake nazvao „saloncima” koji su izgubili osećaj za realnost. Pravdao se da ni on nije bio kenzijanac, nego ga je kriza naterala da to postane.

– Ideja Mlađana Dinkića da se delom novca od prodaje „Telekoma” vrate dugovi je dobra iz nekoliko razloga – smatra profesor Milojko Arsić, jedan od savetnika premijera Mirka Cvetkovića. – Prvo, ona pruža mogućnost da se skupi krediti, poput onog od Londonskog kluba, zamene povoljnijim. Jer, za infrastrukturu možemo da uzmemo povoljne zajmove od međunarodnih finansijskih institucija. Time bi se i trošenje novca bolje kontrolisalo, jer bi se striktno poštovale procedure. I najvažnija stvar, za infrastrukturu ne možemo sav taj novac da potrošimo za godinu dana i ako bi sredstva stajala postojao bi snažan pritisak da se taj novac iskoristi za potrošnju – kaže Milojko Arsić i priznaje da je prijatno iznenađen Dinkićevom idejom.

Ne tako davno njih dvojica sukobili su se oko Dinkićeve ideje da u krizi treba podsticati domaću tražnju. Pozivajući se na nobelovca Pola Krugmana, nadležni ministar je smatrao da veća potrošnja može da podstakne ekonomski oporavak, dok se profesor Milojko Arsić zalagao za to da država mora da štedi, jer za Srbiju i Ameriku ne važe ista pravila.

– I danas mislim da je Dinkić bio u zabludi. Ali, ova ideja je odlična i verujem da će se ministar iskreno zalagati da se ona u praksi primeni – kaže Arsić.

I profesor Ekonomskog fakulteta Pavle Petrović priznaje da je bio iznenađen kada je iz Dinkićevih usta čuo ovu ideju i dodaje da je zdušno podržava jer je dobra iz više razloga.

– Javni dug je naročito u vreme krize počeo znatno da raste i sada je dostigao 38 odsto bruto domaćeg proizvoda. Tu još nisu uračunati neki lokalni dugovi i naravno trošak restitucije tako da postoji rizik da javni dug brzo dostigne velike razmere. Takođe, kad se na dug države dodaju i zajmovi privrede i stanovništva on dostiže preko 70 odsto BDP-a. Ako bi se jednim delom sredstva od „Telekoma” iskoristila za vraćanje nekih nepovoljnih dugova, onda bi se jednim udarcem rešio problem državnog i ukupnog spoljnog duga. Kredibilitet države bio bi povećan, a kontrolisanje minusa u državnoj kasi bi se poboljšalo. U svakom slučaju, ideja je odlična i ne znajući za to mi u novom broju „Kvartalnog monitora” upravo to predlažemo – kaže profesor Petrović.

Profesor ekonomije Ljubomir Madžar takođe kaže da odobrava ideju svog bivšeg studenta i asistenta da, ako se već „Telekom” prodaje kad mu vreme nije, da je onda pametno ratosiljati se nepovoljnih dugova.

– Za razliku od borbe za odmrzavanje plata i penzija, ova ideja je dobra – kaže Madžar i ističe da ga izjava ministra ekonomije nije iznenadila jer se boji da od toga neće biti ništa.

– Dolaze izbori, a bojim se da će on prvi poželeti da nas malo počasti parama od „Telekoma” – kaže Madžar.

Miodrag Zec, profesor Filozofskog fakulteta, kaže da kad država prodaje imovinu koja joj donosi prihode onda je pametno uraditi dve stvari:

– Ili tim parama kupiti neku drugu imovinu koja će doneti veće prihode ili vratiti dugove.

A ekonomista Goran Nikolić, jedan od retkih koji su podržavali Dinkićevu ideju o podsticanju domaće tražnje, i juče je bio na strani nadležnog ministra.

– To apsolutno podržavam jer ga najbolje shvatam od svih ekonomista – našalio se Nikolić i podsetio da je i od prodaje „Mobtela” vraćen dug Svetskoj banci. – Ideja je politički pametna, a Dinkić zna da prepozna situaciju u kojoj treba da reaguje. Odnosno, zna kad treba prvi da „kukurikne” – kaže Nikolić.

Ipak, istini za volju, kada je o vraćanju dugova novcem od „Telekoma” reč, prvi je na tu temu „kukuriknuo” Radovan Jelašić, bivši guverner. Odgovarajući na pitanje novinara da li ga brine upotreba tih sredstva, kao guverner u ostavci rekao je gotovo isto što i Dinkić pre dva dana:

– Novac od prodaje „Telekoma” trebalo upotrebiti za otplatu najskupljih spoljnih dugova Srbije. Mi smo naše privatizacione prihode, u najvećoj meri, stavljali u budžet i zatim smo ih potrošili. Jako je teško posle toga ustanoviti kuda je taj novac otišao. Da li ćemo taj novac iskoristiti za smanjenje našeg spoljnog duga? Da li ćemo ga iskoristiti da ojačamo penzioni fond, a da ne vadimo svake godine sve više i više iz budžeta da bismo isplatili penzije? Za mene je to izazov – kazao je tada Jelašić.


Izvor