Povratak u Černobilj

Stručnjaci planiraju da na prostorima zahvaćenim radijacijom posle eksplozije ukrajinske nuklearke, uzgajaju – uljanu repicu...




Ukrajinci se vraćaju u zonu Černobilja. Sve je bliže ostvarenje planova o ponovnom oživljavanju ogromnog prostora koji je posle eksplozije u tamošnjoj nuklearnoj elektrani 26. aprila 1986. u 1 sat i 23 minuta zadugo bio opasan po život.

Reč je o veoma složenom programu koji bi trebalo da zaživi od marta naredne godine, a koji predviđa postepeno oživljavanje poljoprivredne proizvodnje na radijacijom kontaminiranom tlu. Slična inicijativa pokrenuta je i u susednoj Belorusiji koja je, takođe, bila teško pogođena tom najvećom mirnodopskom nuklearnom katastrofom.

Nesreća u Černobilju, nedaleko od grada Pripjat u, tada još sovjetskoj Ukrajini, dogodila se tokom, kako se kasnije ispostavilo, neautorizovanog testiranja sistema. Eksplozija reaktora broj 4 i curenje radioaktivnog materijala u atmosferu pretvorili su širu okolinu elektrane u pravo „polje smrti”.

Zahvaljujući vetrovima, polje se svakoga sata sve više širilo da bi na kraju zračenjem bila pogođena, praktično, kompletna teritorija Evrope. Broj osoba neposredno zahvaćenih radijacijom u svega nekoliko sati dostigao je 237. Smatra se da je od zračenja direktno preminulo 56 osoba.

Posledice po stanovništvo i okolinu černobiljske nuklearke takođe su bile užasne. U kratkom roku evakuisano je 135.000 ljudi, a Pripjat, koji je do tragedije brojao oko 50.000 duša, pretvorio se u grad duhova.

Tu nije bio kraj drami lokalnog stanovništva. Sem ozračenosti, ljudi su morali da se suoče i sa užasnom istinom da više nikada neće moći da se vrate na svoja ognjišta, a da direktno ne ugroze sopstvene živote.

Zato planovi o povratku na ozračene prostore izazivaju posebnu pažnju svetske stručne javnosti. Pogotovo što je glavna stavka u tim planovima – oživljavanje poljoprivredne proizvodnje. Kako je za list „Nezavisimaja gazeta” izjavio jedan ukrajinski stručnjak, višegodišnje praćenje stanja na terenu i prisutnosti radijacije dali su mogućnost da se stvori jasna slika o tome šta bi na pomenutim prostorima moglo da se dešava u budućnosti, kako sa tlom i rastinjem, tako i sa vazduhom. Pomenuti rezultati omogućili su stvaranje planova za postepenu rehabilitaciju zatrovanog područja.

„Ispitivanja su pokazala da je, pri jednakim uslovima kontaminiranosti, na prostorima gde je sprovođena „rehabilitacija tla”, nivo radionukleida u seoskim proizvodima snižen čak za sto puta i, praktično, doveden do prihvatljive norme”, tvrde stručnjaci.

„Na prostoru veličine oko pet miliona hektara, koji je takođe bio zahvaćen radijacijom visokog stepena, danas živi oko dva miliona ljudi koji se bave poljoprivredom, love ribu, sakupljaju pečurke.” Upravo do tog nivoa „upotrebljivosti životne sredine” mogli bi se rehabilitovati pojedini delovi teritorije zahvaćene černobiljskom katastrofom.

Ipak, prostor oko Černobilja neće zadugo ponovo postati mesto gde se proizvodi hrana. Naprotiv, stručnjaci ovde predviđaju uzgajanje uljane repice, koja se koristi kao sirovina za proizvodnju sve popularnijeg biogoriva.

Kako objašnjavaju, uzgoj uljane repice derogira tlo i moguće je dobiti samo jedan rod u pet godina. S obzirom na činjenicu da je Ukrajina već sada jedan od najvećih proizvođača pomenute kulture na kontinentu, jako je važno da se u tu svrhu koristi zemljište koje nije neophodno za uzgajanje hrane.

Naravno, opominju stručnjaci, uvek postoji opasnost da bi se, uz uljanu repicu, na zaraženim prostorima mogli nelegalno uzgajati i proizvodi namenjeni ljudskoj ishrani koji bi potom, ko zna kojim sve putevima, mogli dospeti i do lokalnih pijaca, pa i dalje.

To je već pitanje kontrole namirnica koja je, kada je u pitanju zona zahvaćena radijacijom iz Černobilja, i do sada bila rigorozna.