Tabletomanija osvaja Balkan

Sofija – „Počela sam sa blagim trankilizerima još u školi. Posle nekog vremena više nisu delovali, pa sam prešla na sedative. U ono vreme su se još mogli kupiti bez recepta”, kaže ‘Radost’, započinjući priču o dugoj istoriji svoje zavisnosti. „Isto se dogodilo i sa njima – efekat je počeo da slabi, pa sam morala da pojačam dozu ili pronađem nešto jače.”

„Tablete sam uzimala godinama pre nego što sam počela da pijem alkohol. Na antidepresante sam se navukla kada su me poslali u bolnicu na skidanje sa alkohola.”

Radost je moderatorka prvog onlajn foruma u Bugarskoj na kojem ovisnici od tableta mogu dobiti pomoć drugih korisnika ili bivših ovisnika. Ona veruje da većinu posetilaca sajta „Lekarstveno zavisimi”, koji je deo globalne mreže „Pills Anonymous” – čine ljudi koji su se našli u začaranom krugu zavisnosti, neretko zahvaljujući olakom izdavanju recepata kod lekara opšte prakse.

Životne priče slične ovoj danas su deo svakodnevice, kako u Bugarskoj tako i u drugim balkanskim zemljama, gde je sve veći broj ovisnika o psihoaktivnim lekovima – tabletama koje deluju na centralni nervni sistem ili menjaju hemijski balans u mozgu.

Neki porodični lekari procenjuju da je oko 20 odsto odraslih pacijenata u zemlji zavisno od neke vrste lekova. Ovisnici ih uzimaju da bi izašli na kraj sa psihološkim, ličnim i socijalnim problemima ili ublažili pritisak i anksioznost izazvane tranzicijom u moderno konzumerističko društvo.

Pošto je nivo stresa u porastu, a do lekova se i dalje relativno lako dolazi, broj ovisnika je u porastu. Prave razmere problema ne mogu se lako utvrditi, delom i zbog stigme koja prati ljude koji zatraže psihološku pomoć. Iznošenje psiholoških problema u javnost i dalje predstavlja tabu u regionu. Isto bi se moglo reći i za metode kojima se ovi problemi rešavaju.

„Zavisnost od tableta čini da ljudi otupe, kako kod kuće tako i na poslu”, upozorava Adrijana Kjulevčelijeva, društveni analitičar iz Sofije. „To su ljudi koji podučavaju našu decu u školi, voze autobus kojim idemo na posao, instaliraju električne uređaje u našim domovima.”

Nagli rast prodaje

Brojke pokazuju da je prodaja psihoaktivnih supstanci u Bugarskoj, susednoj Srbiji i Bosni i Hercegovini u nekoliko poslednjih godina zabeležila nezapamćen rast. U bugarskoj Upravi za lekove, koja radi u okviru Ministarstva zdravlja, kažu da su psihoaktivni lekovi druga najprodavanija grupa lekova, odmah posle lekova za srce.

Slična situacija je i u Srbiji. Prema podacima Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije, tokom 2009. godine lekovi koji deluju na centralni nervni sistem činili su oko 15 odsto ukupnog prometa lekova. Tako je 2008. godine u Srbiji prodato 7,3 miliona kutija bromazepama i preko 4,6 miliona kutija bensedina. Oba leka su trankilizeri.

Na Balkanu nije teško nabaviti psihoaktivne lekove, naročito u Srbiji i Bosni, gde još nisu uvedeni strogi evropski propisi. Najpopularniji trankilizer, bensedin, uz malo glume se može kupiti u bilo kojoj beogradskoj apoteci izvan centra grada.

U Sofiji više nije moguće kupiti trankilizere bez recepta. Otkako se Bugarska priključila Evropskoj uniji pre četiri godine, takve lekove mogu prodavati samo ovlašćene apoteke i svaka prodaja se mora prijaviti nadležnim vlastima. Prodaja antidepresanata nije tako strogo kontrolisana. I dalje se mogu kupiti bez recepta u većini manjih apoteka na periferiji.

Uprkos zastrašujućim razmerama problema tabletomanije u regionu, još se ništa ne preduzima da se problem reši. Većinu ovisnika koji borave u centrima za rehabilitaciju u Bugarskoj i Srbiji čine pacijenti koji se leče od alkoholizma ili heroinske zavisnosti, a ne tabletomanije.

Socijalni faktori koji su karakteristični za region i mogu lako odvesti u tabletomaniju. U pitanju su stres i traume uzrokovane ratovima vođenim devedesetih godina, kao i bolna tranzicija iz komunizma u ekonomiju slobodnog tržišta.

Ratne traume su ostavile teške psihološke posledice kod mnogih ljudi u Bosni i Srbiji. Kako tvrdi bosanski psihijatar Slobodan Loga, broj slučajeva napada panike i depresije među ženama više je nego udvostručen u odnosu na period pre sukoba devedesetih godina. Takva stanja podstiču korišćenje legalnih i nelegalnih psihoaktivnih supstanci.

Bugarska nije ratovala devedesetih godina, ali i ovde postoji ona ista vrsta nezadovoljstva učincima ekonomske tranzicije koja se oseća u Srbiji.

Irina Lazarova, psiholog u privatnoj psihijatrijskoj ordinaciji „Adaptacija” u Sofiji, veruje da je ono što najviše opterećuje ljude ubrzani tempo modernog života. Oni koji nisu u stanju da ga podnesu jednostavno „pregore”.

Izabela Goldrič, iz Fondacije za mentalno zdravlje u Glazgovu, škotskom gradu sa velikim brojem siromašnih, kaže da je moderno društvo mitologizovalo sreću. Ona smatra da bi bilo prirodnije prihvatiti da je život većim delom težak, uz povremene trenutke sreće. Međutim, moderna kultura promoviše sreću kao neophodnu konstantu, zbog čega ljudi koji se ne osećaju ispunjenim trpe ogroman pritisak.

Tablete umesto terapije

Stručnjaci smatraju da je još jedan od razloga za sve rašireniju zavisnost od tableta na Balkanu to što su lekari preopterećeni i nemaju vremena da se posvete psihološkim problemima svojih pacijenata. Da bi uštedeli na vremenu, odmah prepisuju trankilizere ili antidepresante za sve što im liči na početne simptome depresije.

Škotska vlada je pozvala na uzbunu kada je utvrđeno da Škoti u proseku troše dva puta više antidepresanata nego ostali stanovnici Velike Britanije. Dok se u Škotskoj preduzimaju mere za smanjivanje broja izdatih recepata, a neprofitni sektor radi na podizanju svesti o ovom problemu kod lekara opšte prakse, javne debate o zloupotrebi lekova na Balkanu gotovo da i nema.

Za razliku od Škotske, depresija je na Balkanu i dalje ružna reč. Društveni analitičar Kjulevčelijeva primećuje: „Podsmevamo se Amerikancima i njihovim terapeutima. Često tvrdimo da nama psihijatri nisu potrebni, jer ovde na Balkanu još imamo prijatelje”.

„Međutim, činjenica je da (na Balkanu) ima mnogo ljudi kojima je pomoć psihijatra ponekad očajnički potrebna.”

Mnogi smatraju da će sa uvođenjem strože kontrole biti pojačan pritisak na lekare opšte prakse da izdaju više recepata svojim već zavisnim pacijentima. Stručnjaci takođe predviđaju da će u nedostatku trankilizera pacijenti u Srbiji i Bosni jednostavno preći na antidepresante.

Mnogi se nadaju da će u budućnosti, sa približavanjem Balkana evropskim standardima, i korisnici psihološke pomoći uspeti da se oslobode stigme koja ih danas prati. Dok se to ne dogodi, veliki broj ljudi na Balkanu će i dalje zavisiti od tableta.