Kruska


Posle šljive i jabuke, najzastupljenija voćka u Srbiji je kruška (pyrus communis). Spada u grupu tzv. rentabilnih voćki sa dugom sezonom potrošnje, koja počinje u drugoj polovini juna a završava se u aprilu. Najznačajnije osobine su joj rano i kasno zrenje, dobro čuvanje, pogodan oblik za sortiranje i pakovanje, privlačna boja kore, prijatan ukus i aroma. Kruška raste u umerenim predelima Evrope, Azije i Afrike, s tim što je najveći broj plantaža u Kini, Italiji i SAD. Poreklom je iz zapadne Azije i za nju se zna već tri hiljade godina. Ima pretpostavki da su je poznavali još u kamenom dobu.
Bilo kako bilo, kruška do 18. veka nije bila sočna i mekana kao danas. Kultivisanjem tadašnje kruške i njenim mešanjem sa drugim voćkama, kruška je dobila izgled koji danas poznajemo. Zavisno od vrste mogu biti žute, zelene, braon ili crvene, slatke i sočne, najčešće mekane. Kruška je posebno važna jer je bogata vitaminom C koji predstavlja moćno sredstvo u borbi protiv prehlade. Zapravo stimuliše bela krvna zrnca da se bore protiv infekcije, direktno uništavajući mnoge viruse i bakterije. Kruška poseduje i vitamin E, snažan antioksidans. Konzumiranje ove voćke pomaže u prevenciji kardiovaskularnih oboljenja i bolesti crevnog trakta. Kruška je među prvim voćem koje se preporučuje u ishrani odojčadi kao glavni sastojak kašica. Zbog primamljivog i slatkog ukusa, nijedna beba se ne buni protiv obroka od kruške. Osim toga, kruška je u dečjoj ishrani preporučljiva jer je među malobrojnim voćkama koje ne izazivaju alergijske reakcije.
Priča o kruški ne bi bila potpuna a da se ne pomene i vrlo kvalitetna rakija kruškovača, i to od najpoznatije sorte viljamovke. Ova rakija je veoma cenjena u balkanskim zemljama, što verovatno ima uporište u samoj sorti za koju stručnjaci kažu da je po kvalitetu nijedna druga sorta nije prevazišla, iako viljamovka datira još iz daleke 1796. godine. Sem za rakiju, kruške se koriste i za pravljenje kompota, džemova, pekmeza, slatka, ali i kao dodatak za razne voćne kolače i torte. Bez ljuštenja Tanka kožica krušaka sadrži hranljive sastojke isto kao i njeno 'meso', pa je najbolje da se konzumira bez ljuštenja. Ako se kruška preseče brzo oksidira i dobija braonkastu boju. Da bi se to sprečilo treba da se prelije sokom od limuna ili pomorandže.



izvor