Ruski i meksički milijarder podižu vrednost „Telekoma“

Za kupovinu 51 odsto akcija “Telekom Srbija” zainteresovano je sedam velikih svetskih kompanija. U trku za domaćeg operatora juče se uključio i ruski milijarder Mihail Fridman koji preko svoje investicione grupe “Altimo” iz sastava “Alfa grupe”, poseduje dva telekomunikaciona giganta “Turksel” i “Vimpelkom”. Ove dve kompanije su u poslednjem trenutku pokazale zainteresovanost za srpski “Telekom”. Takođe, meksička kompanija “Amerika movil”, u vlasništvu najbogatijeg čoveka sveta Karlosa Slima, i zvanično je otkupila tendersku dokumentaciju za domaćeg teleoperatora pa će trka dvojice milijardera svakako podići cenu “Telekoma”.


Dokumentaciju za kupovinu “Telekoma” do sada su otkupile četiri kompanije

Ministarka telekomunikacija Jasna Matić kaže za “Blic” da je generalno pravilo ovakve prodaje da utakmica bude žešća i da bude što više zainteresovanih.

- U krajnjem ishodu to može da znači bolju cenu za “Telekom” od one koju bi imali sa jednim ili dva učesnika - ističe Matićeva.

Kako ističu stručnjaci, veliki broj konkurenata, po pravilu, uvek pogura cenu naviše.

- Ako raste broj ponuđača, trebalo bi da cena ide gore. Međutim, ne mislim da će biti velike razlike u ponuđenim cenama - kaže Đorđe Mandić, partner u “Sinteza invest grupi”.

To što sada imamo situaciju da su u vlasništvu jedne firme dva konkurenta, ne znači i da se sa cenom može manipulisati. Nenad Gujaničić, broker u “Sintezi”, kaže da manipulisanje sprečava javna aukcija.

- Kompanije će imati mogućnost da ponude cenu, ali nakon toga ide aukcija sa dizanjem tabli sa iznosom i tu nema prostora za kalkulacije - ističe Gujaničić.

S druge strane, vlasnik “Amerika Movila”, meksički biznismen Karlos Slim, nezavisno od toga da li bude kupio akcije srpskog operatora uspeće da profitira i od samog pojavljivanja među zainteresovanima. On će preko vlasništva u “Siti grupi”, privatizacionom savetniku za “Telekom”, dobiti proviziju od 0,15 odsto od transakcije. Kako saznajemo, ideja “Siti grupe” je i bila da isticanjem ovako zvučnog imena u javnosti, kao interesenta za “Telekom”, podigne cenu srpskoj kompaniji, a samim tim i sebi pribavi veću proviziju.

Tako deluje da bi ovakvim potezom mogle da profitiraju tri strane - Vlada Srbije koja bi pojavljivanjem zvučnog imena Karlosa Slima mogla da izvuče višu cenu za “Telekom” i “Siti grupa” koji će, s obzirom na to da radi za procenat, uzeti više novca, ali i sam Meksikanac koji će bez mnogo truda i ulaganja zaraditi određenu sumu vlasništvom u “Siti grupu”.

Bilo kako bilo, čini se da je za Vladu, meksički telekomunikacioni gigant uradio svoje. Privukao je i druge velike kupce, pa se tako za vlasništvo u srpskoj firmi interesuje još šest velikih kompanija, a rok za otkup dokumentacije ističe danas. Dokumentaciju za “Telekom” su do sada zvanično otkupili pored “Amerika Movila” i “Dojče telekom”, “Telekom Austrija” i “Frans telekom”. “Veder investments” - vlasnik egipatskog “Oraskoma” je u postupku otkupa, a očekuje se da to danas učine i turski “Turksel” i ruski “Vimpelkom”. Inače, obe kompanije su u vlasništvu “Altima” investicione grupe iz Rusije i Turske.


Ko su najbogatiji potencijalni kupci
Mihail Fridman



Mihail Maratovič Fridman, rođen 21. aprila 1964. u Lavovu u Ukrajini, jedan je od najmlađih ruskih oligarha. Časopis “Forbs” je ove godine procenio njegovo bogatstvo na 12,7 milijardi dolara. Fridman je trenutno treći najbogatiji čovek Rusije, a na svetskoj listi bogataša zauzima 42. mesto. Zajedno sa Pjotrom Avenom osnovao je “Alfa grup”, kompaniju koja danas kontroliše “Alfa banku”, “Alfa kapital”, “Tjumen oil” i nekoliko firmi koje trguju građevinskim materijalom, kao i nekoliko lanaca supermarketa. Fridman je 2003. prodao pola naftne kompanije “Tjumen oil” “Britiš petroleumu” za 6,15 milijardi dolara. Fridman je član Doma za javna pitanja Ruske Federacije, jedan je od osnivača Ruskog jevrejskog kongresa. Dmitrij Medvedev, predsednik Rusije, prošle godine sastao se sa Fridmanom, što su analitičari protumačili u svetlosti sukoba između “Alfa grupe” i “Baznog elementa”, holding kompanije Olega Deripaske.


Karlos Slim



Karlos Slim, rođen 18. januara 1940. u Meksiku, poznati je meksički biznismen libanskog porekla, sin hrišćana emigranata iz Libana. Prema podacima “Forbsa” za 2010, najbogatiji je čovek na svetu. Bogatstvo je stekao u industriji telekomunikacija. Izvršni je direktor “Telefono de Mehiko”, “Amerika Movil”, “Altrija grup”, a njegova kompanija “Telsel” drži skoro 80 odsto mobilne telefonije Meksika. Njegovo bogatstvo bilo je predmet kontroverzi pošto je stečeno u zemlji trećeg sveta, gde je 17 odsto građana siromašno. Nazivaju ga i monopolistom jer “Telemsk” kontroliše 90 odsto fiksne telefonije i ima jednu od najviših pretplata na svetu.


Ko je otkupio dokumentaciju
Kompanija Broj korisnika
“Dojče telekom” 200 miliona
“Telekom Austrija” 21 milion
“Frans telekom” 203 miliona
“Amerika Movil” 240 miliona

Ko je u proceduri za otkup dokumentacije
Kompanija Broj korisnika
“Veder investment” 112 miliona
“Turksel” 33 miliona
“Vimpelkom” 92 miliona

Ako proda infrastrukturu Vlada će prekršiti dva zakona

Mnoge stvari oko prodaje “Telekoma” su u poslednje vreme potresale javnost. Stručnjaci su Vladi najviše zamerali netransparentnost u postupku prodaje. Najviše je, čini se, zabrinjavala činjenica što se uz domaćeg operatora prodaje i njegova infrastruktura.

- Vlada Srbije prodajom infrastrukture “Telekoma Srbija” krši dva zakona, onaj o privatizaciji i Zakon o koncesijama - smatra Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije. Prema ovim zakonima, prodaja infrastrukture domaćeg operatora nije dozvoljena. Stručnjaci kažu da zemlje u okruženju koje su privatizovale svoje operatore i prodale infrastrukturu, sada imaju problem, te da Srbija ne bi trebalo da ponovi istu grešku. Ministarka za telekomunikacije Jasna Matić izjavila je da je odluka da se proda i infrastruktura “Telekoma” bazirana na tome da je ta infrastruktura već jednom prodata 1998. godine kada je “Telekom” privatizovan i da je na taj način i vođena u knjigama preduzeća. Infrastrukturu čine kanali, cevovodi u koje su položeni kablovi, zatim bazne stanice i telefonske centrale.



Izvor