Srbin pomaže Vikiliks

Do prošlog ponedeljka Ivan Lekić iz Topole, vlasnik „Ivanel.net“, firme za hosting i registraciju internet domena i redistribuciju interneta, jedva da je znao za Vikiliks i buru koju je vlasnik Džulijan Asanž izazvao. Onda je, za samo nekoliko sati čuo dramatične vesti o tome kako se vlade širom sveta brutalno obračunavaju sa sajtom koji je nepovratno promenio shvatanje reči „informisanje“ i „diplomatija“.


Ceo “slobodan” svet stao u odbranu Asanža i prava na slobodu informisanja


U tom trenutku situacija je bila vrlo dramatična. Sajt Vikiliksa bio je neprestano napadan, a broj miror sajtova bio je vrlo mali, pa Vikiliks nije mogao mnogo da bira koji će domen korististi kao domaći prostor. Odmah smo zakupili domen wikileaks.org.rs i poslali Vikiliksu ponudu da ga koristi. Pošto se rad Vikiliksa uklapa u našu filozofiju, odlučili smo da pomognemo koliko možemo - priča Lekić za „Blic“.

Za uslove u kojima živimo, pomoć koju su on i njegove kolege ponudili Vikiliksu predstavljala presedan - oni su uložili svoje znanje, vreme i energiju ne tražeći zauzvrat ništa, čak ni da im se na ponudu odgovori.

- Mi smo dugo u ovom poslu i nije nam bilo teško da napravimo i postavimo sajt, sa kompletnim parametrima i da ga na tanjiru ponudimo Vikiliksu. Sve to smo uradili bez nadoknade. Mi i ne očekujemo nikakvu povratnu informaciju s obzirom na to da Vikiliks zbog svega ima veliki broj sličnih ponuda iz sveta i sigurno nemaju vremena za takvu vrstu korespodencije. Sajt je jednostavno dat na korišćenje Vikiliksu, a da li će ga ažurirati ili ugasiti, njihova je volja - kaže Lekić.

U međuvremnu, domen wikileaks.org.rs je postao domaćin za dokumenta Vikiliksa.

Objašnjavajući šta “naša filozofija” podrazumeva i šta je bio podsticaj za takvu vrstu pomoći, on podseća da se svrha interneta za svega nekoliko godina toliko promenila da je globalna mreža postala praktično neprepoznatljiva.

- Ranije ste na internet odlazili kao u biblioteku, znanje vam se nudilo i znanje je nalaženo gde god da vas je odvukao klik miša. Danas je internet dragstor u kome svako gleda da vam nešto proda, a informacije su uglavnom trgovačke ili reklamne prirode. Nekada ste na internetu nailazili na ljude koji su svoje znanje gledali da podele sa drugima, a danas je važno samo to znanje unovčiti. Mi, međutim mislimo da sadržaj interneta mora da bude human i koristan, i da bez obzira ne sve, informacija ne može da umre - objašnjava Lekić.

U skladu s tim ekipa firme “Ivanel.net” postavila je na svoj sajt niz aplikacija pomoću kojih posetioci besplatno mogu da unapređuju svoj rad u raznim programima.

- Već osam godina sam u ovom poslu, a od septembra 2009. postoji “Ivanel.net” gde sam direktor, ali se često najmanje pitam (smeh). Radim sa sjajnim ljudima jer pažljivo biramo ko će nam biti kolega. Najvažnije nam je kakav je ko čovek. Sve ostalo može da se nauči. Od ovog posla živim i izdržavam petočlanu porodicu. Posle osnovne i srednje škole u Topoli, upisao sam Politehničku akademiju u Beogradu, ali se ona ubrzo nakon toga preselila pa sam se dve godine ilegalisao po Studenjaku (smeh). Ja sam se većim delom obrazovao na internetu i da ga nije bilo, ne bih ni mogao da se bavim ovim poslom. Zbog toga shvatam koliko je bitno da se korisne informacije, koje se sve više skrivaju, nađu na internetu, da probiju zid koji se diže oko njega kako bi i drugi mogli da unapređuju svoje znanje - kaže Lekić.