Od ose do novog leka za obolele od multiple skleroze

Samo pre dvadeset godina, nije bilo terapije za lečenje multiple skleroze (MS). Lekari su pacijentima davali lekove koji bi ublažavali simptome koji bi nastali prilikom napada MS-a., ali nikada nije postojao lek koji bi sprečio nastanak bolesti.

To se promenilo sredinom 90-ih, kada su uspešne studije i klinička ispitivanja dovela do odobrenja interferonske terapije, modulatora imunog sistema koji blokira autoimuni odgovor koji je odgovoran za napade MS.
Interfernska terapija se od tada razvija i drugi načini lečenja dolaze na tržište. Međutim svaki od ovih pristupa ima neželjena dejstva, daju se putem injekcije, ne daju rezultate kod svakog pacijenta. Američka nacionlana agencija za hranu i lekove odobrila je šesti način terapiJe, koji se zove fingolimod - prva zaštita protiv MS-a dostupna kao pilula. Stručnjaci su pozdravili odluku, rekavši da će lek dati neurolozima dragoceno novo oružje u borbi protiv multiple skleroze.
"Ovo je prva pilula za lečenje multiple skleroze", rekao je Anthony Reder, profesor neurologije na Univerzitetu u Čikagu . "Imamo šest lekova u ovom trenutku, svi oni podrazumevaju injekcionu terapiju. Dakle, praktičnost same pilule je velika promena u načinu na koji postupamo sa MS-om. Ovaj lek širi mogućnosti koji su dostupni za lečenje MS-a. Omogućava pacijentima koji nisu bili u stanju da uzimaju injekcionu terapiju da započnu lečenje."
Fingolimod, u kliničkim istraživanjima poznat pod nazivom FTI-720 koji će uskoro biti pušten u prodaju, imao je čudan put do pacijenata. Lek se zasniva na vrsti gljiva, koja je prvobitno otkrivena u crevima ose od strane Japanskih istraživača. Posmatrajući je uočeno je da gljiva luči hemijske supstance koje imaju prirodnu sposobnost da spreči imuni odgovor. Ova supstanca se prvobitno smatrala da će biti uspešna kod lečenja transplatiranih pacijenata. Međutim u početnim kliničkim ispitivanjima nije dala odgovarajuće rezultate ali je uočeno da neutralizuje napade na imuni sistem kod pacijenata sa MS-om.
Ovog puta, klinički podaci su bili mnogo uspešniji. Rezultati dve velike Faze III (Phaze III) kliničke studije objavljene u New England Journal of Medicine u februaru pokazala je iznenađujuće podatke - oko 50 odsto smanjenja napada kod bolesnika lečenih fingolimod u odnosu na pacijente koji su primali placebo ili interferonsku terapiju. Magnetna rezonanca je takođe pokazala da pacijenti tretirani fingolimod imaju manje moždane leziJe, znake progresivnog, traJnog oštećenja mozga izazvana MS napadima. Primećeni su I Neki neželjeni efekti , kao što Je prolazni poremećaj srčane frekvenciJe posle prve doze leka i povećani broJ infekciJa, međutim stručnjaci tvrde oni će morati da se prate kada lek bude dostupan široj populaciji.
"Kao i uvek sa novim lekovima, ljudi u studiji bili su ograničena grupa pacijenata koji nemaju problema srcem, nemaju dijabetes, niti plućne bolesti", rekao je Reder. "Kada lek izađe u široku upotrebu, moramo da budemo svesni mogućih neželjenih efekata i interakciJe sa drugim bolestima."
Iako će fingolimod odmah postati uzbudljiva nova opcijJa za najčešći oblik MS, koji se zove relapsno-remitentni MS, takođe je pokazao potencijal u lečenju još jednog oblika bolesti, a to je primarno-progresivni MS. Pacijenti sa progresivna bolešću pokazuju stalni pad neuroloških funkcija, a ne povremene napade kao kod relapsno-remitentnog MS-a, I do sada nije proneđena terapija koja bi ublažila napade.
Međutim, laboratorijska istraživanja na ćelijskim kulturama i životinjama su pokazala da fingolimod može da učini više nego samo da zaštiti neurone od oštećenja, već i da ih regeneriše. Potvrđeno je da fingolimod stimuliše remijelinizaciju - zamenu omotača neurona koJi se uništava prilikom napada MS-e.
Ovakva sposobnost može da doprinese uspehu fingolimod kod relapsno-remitentnih paciJenata, i može da bude vredno oružJe u progresivnom obliku bolesti. Nove studije u budućnosti će verovatno ispitivati koja je to najmanja doza fingolimod koji će dati rezultate a neće imati negativne efekte, ili će ispitivati mogućnost kombinovane terapije.
" Terapija MS-e postaje veoma kompleksna", rekao Je Reder. "Da bi se utvridila efikasnost svih lekova morate da razgovarate sa nekim ko ima iskustvo sa svim vidovima terapije a to se može samo saradnjm visoko specijalizovanih neuroloških centara, što otvara stvaranje nove medicinske specijalizacije iz oblasti neurologije - neuroimunologije. "