Neželjena dejstva lekova

Terapijski efekat poznat je za svaki lek, ali pacijenti retko obraćaju pažnju na neželjena dejstva. Stručnjaci upozoravaju da ona mogu biti od blagih, poput osipa, do najtežih, kao što je smrtni ishod.

Ne postoji lek koji je bez neželjenog efekta. Međutim, za razliku od lekara, pacijenti koji svakodnevno na svoju ruku piju lekove, sa tim često nisu upoznati.



Neželjeni efekti mogu biti blagi, poput osipa i osećaja umora, ali i glavobolja, stezanja u grudima, otoka očnih kapaka, lica, usana, zatim povišene temperature, vrtoglavice, gubitka svesti, pa čak i smrti.

„Poremećaj vida, vidnog polja, rada srca sa opasnim srčanim aritmijama. To su sve tegobe koje mogu da ugroze život", istakao je doktor Miroljub Žikić iz Doma zdravlja „Palilula" dodavši da u „laičkom" uzimanju leka pacijent često ne shvata da lek može naneti i štetu.

Osim koristi, primena određenih lekova nosi i izvesne rizike. U nekim situacijama, lekovi se čak i povlače sa tržišta.

„'Avandia' je lek koji se koristio u terapiji dijabetesa. Otkriveno je da pacijenti koji su koristili taj lek, imaju veću šansu da dobiju srčani udar. Agencija je na to upozorila i lek je povučen sa tržišta", objasnio je Andreas Pot iz Evropske agencije za lekove.


Prema rečima Tatjane Šipetić iz Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije, lekovi u Srbiji su bezbedni, jer prolaze stroge kontrole.

„Svaki uvozni lek prolazi kroz kontrolu kvaliteta pre izlaska na tržište. Takođe, postoji i kontrola kvaliteta na osnovu uzimanja uzorka sa tržišta", istakla je Šipetićeva.

Samo u Americi svake godine od posledica neželjenih dejstava lekova umre oko 100.000 ljudi.

Kako ne bi došlo do neželjenih efekata, potrebno je da se svaki lek uzima isključivo u dogovoru sa lekarom.

Doze nikako ne bi trebalo povećavati, ali ni smanjivati bez dozvole stručnih lica. Ukoliko i pored pridržavanja prepisanih količina lekova pacijent oseti tegobe koje su navedene kao neželjena dejstva najbolje je odmah potražiti savet lekara.