Svaka zgrada sa energetskim pasošem

BEOGRAD - Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada kojim je predviđeno da svaki objekat ima takozvani pasoš energetske efikasnosti, trebalo bi da bude usvojen početkom januara 2011, saopštilo je ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja.
"Pravilnik je završen i krenuće da se primenjuje u prvom tromesečju naredne godine", rekla je agenciji Beta savetnica u ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja Jasminka Pavlović.

Prema njenim rečima, pravilnikom je određeno da "sastavni deo tehničke dokumentacije koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole moraju biti i elaborati o energetskoj efikasnosti zgrada", koji će činiti osnovu sertifikata o energetskom svojstvu novog objekta, odnosno energetskog pasoša.

Energetski pasoš moraće da poseduje i svaka zgrada prilikom prodaje nepokretnosti, iznajmljivanja poslovnog ili stambenog prostora "da bi onaj ko kupuje ili ko će da koristi objekat znao koliko se energije troši za održavanje i boravak", kazala je Pavlovićeva.

Ona je rekla da će energetski pasoš sadržati podatke o tome koliko zgrada troši energije, koliko je moguće uštedeti na mesečnom i godišnjem nivou, kao i informacije o drugim karakteristikama objekta, lokaciji i troškovima gradnje.

Pasoši će definisati i "koliko je neophodno ulagati u poboljšanje energetske efikasnosti" i kada bi novac mogao da se isplati, kazala je Jasminka Pavlović.

Ona je navela da će pasoš imati i "podatak u kom je energetskom razredu zgrada od A plus (za zgrade koje troše najmanje energije) do G (za zgrade koje su ostvarile najmanju uštedu), a predlog je da taj sertifikat važi 10 godina".

Dodala je i da će zgrade koje budu imali veću energetski razred imati veću tržišnu vrednost.

Predviđeno je i da se za postojeće objekte, ako se rekonstruišu, dograđuju, adaptiraju ili saniraju mora izvršiti i energetska sanacija.

"Cilj ministarstva je da se što više objekata obuhvati energetskom efikasnošću", rekla je Jasminka Pavlović i navela da će poseban izazov predstavljati već postojeći objekti.

Istakla je da su "postojeći objekti prioritet", jer je trenutno samo u Beogradu 25 odsto zgrada izgrađeno u vreme kada se nisu poštovala pravila koja se odnose na energetsku efikasnost i uštedu energije.

Pavlovićeva je kazala da se zbog toga razmišlja o osnivanju fonda koji bi građanima omogućio da lakše finansiranje izolacije zgrada, ali nije želela da navodi detalje, iako je kazala da budžetom ministarstva za narednu godinu nisu predviđena sredstava za tu namenu.

Kako je dodala, pregovara se s bankama koje su zainteresovane da povoljno kreditiraju izolaciju zgrada, zamenu prozora i popravke toplotnih sistema u objektima, ali nije mogla da proceni koliko bi u proseku koštala izolacija kvadratnog metra starih objekata.

Ministar Oliver Dulić je ranije kazao da bi za izolaciju kuće od 100 metara kvadratnih materijalima domaće proizvodnje, bilo potrebno oko 2.500 evra, a da je u Srbiji energetski neefikasno između 300.000 i 400.000 kuća, jer nemaju izolaciju zidova.

Sertifikat o energetskoj efikasnosti, "kao deo dokumentacije za izdavanje građevinskih dozvola biće obavezan od aprila naredne godine", rekla je Pavlovićeva i dodala da će energetski pasoš tada biti obavezan i pri prometu nepokretnosti.

Energetski pasoš zgrada moći će da izdaju preduzeća koja imaju licencu ministarstva za životnu sredinu i prostorno planiranje, kako je propisano Zakonom o planiranju i izgradnji, kazala je Pavlovićeva.

Ona je najavila i formiranje registra u kome će se voditi evidencija o svim izdatim sertifikatima o energetskoj efikasnosti, a tu bazu, koja će biti javno dostupna, vodiće ministarstvo za životnu sredinu i prostorno planiranje.

Prema podacima tog ministarstva, u Srbiji se trenutno po kvadratnom metru troši i do 200 kilovatsati energije godišnje, dok je cilj da se ta potrošnja smanji na prosečno 50 kilovatsati.