Beograd dobija superkompjuter koji predviđa klimatske promene

Srbija će do sredine 2012. godine dobiti novi superkompjuter - "Plavi Dunav". Laboratorija u kojoj će biti smešten nalaziće se u Bloku 39 u Novom Beogradu i u nju će biti investirano oko deset miliona evra, kaže za "24 sata" dr Aleksandar Bogojević, koji je zajedno sa svojim kolegama sa Instituta za fiziku dr Aleksandrom Belićem i dr Antunom Balažem, inicirao ovaj projekat.


Superračunar "Paradox" smešten je u Laboratoriji za primenu računara u nauci

U Institutu već postoji superkompjuter – "Paradox", koji ima više od 1.000 procesora i 40.000 gigabajta za skladištenje podataka. Ovaj računar deo je šire mreže, tako da je 128 njegovih procesora rezervisano za potrebe Evropske organizacije za nuklearna istraživanja (CERN) u Ženevi, dok je sve ostalo na raspolaganju Institutu.

"Pre pet godina u našoj Laboratoriji za primenu računara u nauci započeli smo realizaciju evropskog Okvirnog programa. Bili smo veoma ambiciozni, pa smo ostvarili znatno bolji rezultat nego što smo očekivali. Potom smo sklopili naš superračunar, koji prevazilazi potrebe Insituta i opslužujuje čitavu akademsku mrežu", objašnjava on i ističe da je Srbija u međuvremenu postala regionalni centar za superkompjuting.

Moderna fizika zahteva jake kompetativne računare. Bez njih se jednostavno ne može u "prvu ligu", ali ni bez stručnih kadrova. U Srbiju se, prema rečima dr Bogojevića, u poslednje vreme vratilo dosta mladih naučnika, među kojima je i Nenad Vukmirović, koji je nedavno završio postdiplomske studije na prestižnom Univerzitetu Berkli.

"Svi naši saradnici su se školovali ili proveli veći deo svoje karijere u inostranstvu. Oni imaju malo drugačiji pogled na svet i veoma su stručni u svojim oblastima. Takođe, uspeli smo da ostvarimo odličnu saradnju sa kolegama iz regiona, tako da što se nauke tiče, zapadni Balkan važi najbolji primer saradnje u čitavoj Evropi", kaže on i dodaje da su naši stručnjaci postavili superračunare u Albaniji, BiH, Moldaviji i Gruziji.

To orgomno iskustvo, proisteklo iz saradnje sa kolegama iz celog sveta, saradnici Instituta će iskoristiti za rad na "Plavom Dunavu", koji će imati primenu u različitim naučnim oblastima – arheologiji, mašinstvu, klimatologiji, poljoprivredi…

"Ukoliko neki most, preko kojeg dnevno prelazi stotine hiljade ljudi, ima pukotinu, superrračunar može da predvidi tok njenog širenja i dati nam precizan podatak da li i kad ga treba zatvoriti. U svetu se uveliko rešavaju slični infrastrukturni problemi, a zahvaljujući `Plavom Dunavu`, i mi ćemo moći da kontrolišemo bezbednost naših mostova i puteva", objašnjava dr Blagojević.

Pomoću novog superkompjutera naši naučnici će moći da predvide i tok klimatskih promena, odrediti koja je najidealnija oblast za sadnju poljoprivrednih kultura i na taj način poboljšati njihov prinos. "Plavi Dunav" će takođe biti upotrebljen i za očuvanje srpske kulturne baštine.

"Naša zemlja ima jednu od najboljih Kinoteka. Nitratni filmovi koji se tamo nalaze veoma se lako mogu zapaliti. Spasićemo ih prebacivanjem u digitalni format i ujedno omogućiti svima da ih gledaju preko interneta, što sada nije slučaj", zaključuje dr Bogojević.