Da li građani više veruju „Farmi” nego ministrima

Istraživanja pokazuju da poverenje u političare u velikoj meri i konstantno pada.





Stanovnici Srbije danas više veruju učesnicima „Farme” nego bilo kom političaru, požalio se Rasim Ljajić govoreći u nedelju na osnivanju beogradskog odbora svoje Socijaldemokratske partije Srbije. Ne zna se da li je on ovaj zaključak izveo na osnovu ličnog utiska ili nekog istraživanja, ali njegova ocena prilično se slaže sa analizom koju je nedavno predstavio tim sajta Istinomer. Njihovo „posmatranje” oko 150 političara i drugih javnih ličnosti i ocena blizu 700 izjava u proteklih godinu dana pokazalo je da je „od svih izgovorenih obećanja samo četvrtina ispunjena i da, u proseku, od četiri izgovorene tvrdnje – tri nisu potpuno istinite”.

Svetlana Logar, direktor istraživanja Ipsos Strateškog marketinga i član Savetodavnog odbora Istinomera, ističe da istraživanja javnog mnjenja i Istinomer podržavaju ono što je Ljajić rekao. Kako kaže, istraživanja pokazuju da poverenje u političare, u vladu, „u velikoj meri i konstantno pada”. Godina kada je ova vlada osnovana, 2008, bila je godina optimizma (sa nekoliko važnih momenata, poput potpisivanja SSP-a, dolaska „Fijata”, pa čak i održavanja Evrosonga u Beogradu…), da bi rezultati istraživanja već posle prve godine rada vlade bili porazni.

„To je bio jako indikativan i važan momenat zato što je kriza upravo uzela maha i građani su bili jako zabrinuti i imali su dodatnu motivaciju, potrebu da čuju od vlade šta nas u stvari čeka. Tog trenutka je 75 odsto građana reklo: strahovito smo zabrinuti zbog ekonomske krize, a ne znamo kakav je plan vlade i šta vlada radi. I već taj doživljaj građana je dovoljan da se stvori jedno veliko nepoverenje”, kaže Svetlana Logar za „Politiku”.

I posle dve godine rada vlade, dodaje ona, istraživanja su pokazala „da velika većina građana smatra da vlada nije ispunila ništa, ili veoma malo, od svojih obećanja”.

„Iako građani nisu mnogo analitični, pa da nešto vrlo detaljno analiziraju, oni se ipak sećaju nekih obećanja. Obećana su im nova radna mesta, akcije od 1.000 evra, povećanje standarda, stabilnost dinara… I dobijaju veoma nedosledne poruke – jednog dana se kaže jedno, drugog dana drugo i to je ono što Istinomer jako dobro pokazuje. Ali ako hoćete poverenje, morate da objasnite, argumentima, zašto menjate strategiju”, ističe ona.

Navodeći da je svuda u svetu nizak stepen poverenja (ispod 50 odsto) u izvršnu vlast, sociolog Vladimir Vuletić, sa Filozofskog fakulteta, objašnjava da je to zbog toga što uvek postoji određeni stepen otuđenosti elite od stanovništva. Problem je samo, kako kaže, kada se taj procenat poverenja spusti na nivo koji je izrazito nizak. Trenutno je, u tom pogledu, najnepovoljnija situacija u Grčkoj i Irskoj.

„Generalno, kada je reč o elitama, stanovništvo im baš ne veruje mnogo, jer oseća da su im interesi različiti. Pored toga, tu je i jedna šizofrena situacija u kojoj postoji shvatanje građana da su političari isključivo odgovorni za njihovo blagostanje, a s druge strane se smatra da je slobodno tržište nešto što je kreator i ekonomskog života i uopšte nekakvog našeg blagostanja. Ali kada dođe kriza, onda se očekuje od države, od političara, da vade kestenje iz vatre. To su neki od razloga zašto imate konstantno nizak nivo poverenja”, ističe Vuletić.

Komentarišući rezultate istraživanja koje navodi Svetlana Logar, Vuletić ističe da treba razlikovati objektivne pokazatelje i subjektivni osećaj: „Objektivno bi se sigurno dalo pokazati da nije baš tako, ali ako to posmatramo kao subjektivni doživljaj, to znači da ovih 75 odsto građana sigurno oseća ili da živi lošije ili da živi isto ali je očekivao bolje. U tom smislu taj procenat ne iznenađuje”.

Ipak, kako dodaje, to jeste relativno visok procenat i to jeste nešto što je zabrinjavajuće i verovatno nešto zbog čega se razmišlja o rekonstrukciji vlade. Ali nije nešto što je bez presedana. I u Velikoj Britaniji je, ističe Vuletić, više od 60 odsto nezadovoljnih vladom.

Svetlana Logar navodi da nepoverenje u političare i vlast može da ima dalekosežne posledice. Građani, ocenjuje ona, zaista žele da veruju vladi, žele da imaju vladu za koju će verovati da zna šta radi i kakve planove pravi. Da li će država ići napred, da li će se standard zaista povećati, kako će kada biti, da li će nam biti bolje ili gore, hoće li biti posla za mlade ljude... „To je svima veoma važno u svakodnevnom životu. I to gubljenje poverenja u svakodnevnom našem životu stvara osećanje strepnje šta će biti s nama. Kod ljudi se stvara jedno stanje neuroze, teške frustracije kada ne možete da napravite neki plan u svom životu”, ukazuje Svetlana Logar.