Wikileaks:Karadžić uhapšen za mesec dana

Hapšenje Radovana Karadžića usledilo je posle jednomesečnog praćenja mreže podrške, i samo su tri čoveka znala o toku operacije - tužilac Vladimir Vukčević, direktor BIA Saša Vukadinović i Miki Rakić, savetnik predsednika Borisa Tadića, objavljeno je na sajtu "Vikiliksa".
U diplomatskoj depeši poslatoj 22. oktobra 2008. godine Stejt departmentu iz američke ambasade u Beogradu, navodi se da je Dejan Mihov, tadašnji šef predstavništva Haškog tribunala u Beogradu, rekao predstavnicima SAD da je atmosfera u BIA potpuno drugačija otkad je Saša Vukadinović došao na njeno čelo, jer je saradnja s beogradskom podružnicom Tribunala znatno poboljšana.

"Mihov je rekao da je Bulatović (Rade, raniji direktor BIA) uvek izvrdavao obaveze i davao neproverene informacije. Uporno je izbegavao da odgovori na pitanja Mihova o tome da li je BIA prikupila uzorke DNK ili otiske prstiju tokom istraga o Karadžićevom boravištu", piše u depeši koju prenosi "Glas Srpske".

U poruci iz Ambasade SAD u Beogradu se ističe da su se i njeni kontakti, takodje, poboljšali sa BIA otkad je upravljanje preuzeo Vukadinović.

"On je uvek srdačan prilikom poseta zvaničnika američke ambasade i ističe da želi da bude siguran da će Mladić biti uhapšen na tlu Srbije, kako bi se pokazalo da se u Srbiji poštuje zakon", dodaje se u depeši.

Ambasada SAD u Beogradu izveštava Stejt department i da u Demokratskoj stranci postoji politička volja za zaključenje saradnje sa Haškim tribunalom i prenosi reči tužioca za ratne zločine Siniše Važića da je nekadašnji ministar policije Dragan Jocić (D S S) "mešao politiku u saradnju sa Hagom".

Navodi se i to da je značajan napredak ostvaren posle hapšenja Radovana Karadžića i da je prekogranična saradnja i razmena informacija sa NATO snagama u BiH, takodje, poboljšala mogućnosti Vlade Srbije na ispunjavanju haških obaveza.

"Bliski savetnik potpredsednika Vlade Ivice Dačića rekao nam je da je Bulatović šest meseci pre formiranja nove vlade dobio informaciju o boravištu Karadžića, ali nije ništa učinio povodom toga, prvenstveno zbog ideološke bliskosti Koštunice i Karadžića, i zbog manjka medjunarodnog pritiska", piše u depeši.

U tom dokumentu se navoodi da su posle Karadžićevog hapšenja, Tadić, Rasim Ljajić, Vukčević i drugi zvaničnici javno govorili o važnosti hapšenja preostalih begunaca, ne samo iz pragmatičnih razloga nego i zbog potrebe za pomirenjem s prošlošću.

Direktor Saveta za koordinaciju saradnje sa Haškim tribunalom Dušan Ignjatović je, kako se navodi, Ambasadu SAD informisao da vlada planira seriju rasprava o dogadjajima iz devedesetih godina i važnosti rada Haškog tribunala i istakao da će u to biti teško ubediti mnoge Srbe, s obzirom na puštanje iz haškog zatvora Nasera Orića i Ramuša Haradinaja.

U depeši iz 2008. godine se navodi da im je Mihov rekao da će najteži zadatak vlade biti pobediti senzacionalističke i nacionalističke sadržaje koje objavljuju tabloidi, koji uglavnom imaju najveću moć u oblikovanju javnog mišljenja.

Šef holandske diplomatije Maksim Ferhagen je rekao državnom sekretaru SAD Hilari Klinton da se srpskim liderima ne može verovati da će ispuniti obećanja i da jedno govore u ličnom kontaktu, a drugo javnosti, navodi se u američkoj diplomatskoj depeši, koju je objavio "Vikiliks".

Depeša je, pod oznakom "poverljivo", 28. jula 2009. poslata ambasadama SAD u Hagu, Beogradu i misijama u UN i NATO.

Klinton i Ferhagen su, 14. jula 2009. godine, razgovarali o načinima za objektivnu procenu saradnje Beograda sa Haškim tribunalom, prenosi banajlučki list navode "Vikiliksa".


(Tanjug)