Tači povezan sa trgovinom organima

Specijalni izvestilac Saveta Evrope, Dik Marti, došao je do saznanja koja potvrđuju da su pripadnici Oslobodilačke Vojske Kosova 1999. i 2000. godine organizovali ilegalnu trgovinu ljudskim organima



On takodje za te kriminalne aktivnosti tereti takozvani Dreničku grupu OVK, koju je predvodio sadašnji premijer Kosova Hašim Tači. Tačijevo ime se u izveštaju, u koji su uvid imali izveštači BBC-ja, pominje ukupno 27 puta.
Taj zaključak Martija sadržan je izveštaju koji je on podneo Savetu Evrope, dve i po godine nakon što mu je povereno da istraži navode iz knjige bivšeg haškog tužioca Karle del Ponte o trgovini organima osoba koje je u zarobljeništvu držala tadašnja OVK.
Izveštaj je podeljen poslanicima iz 47 zemalja članica Saveta Evrope i Marti će ga objaviti u četvrtak na konferenciji za novinare u Parizu, ali je BBC došao do tog dokumenta ranije.
Specijalni izvestilac navodi da je većina žrtava trgovine organima kidnapovana posle povlačenja srpskih snaga sa Kosova 12. juna 1999. godine, i prebačena u tajne zatvore pod kontrolom Oslobodilačke Vojske Kosova u Albaniji.
"Metak u glavu pre vađenja bubrega"
Žrtve su, prema izjavama svedoka, držane uglavnom u improvizovanim zatvorima -- u seoskim kućama i šupama, ali je jedan objekata koji su u tu svrhu korišćeni bio specijalno napravljen i predstavljao je " prijemno odeljenje za umešane u organizovani kriminal povezan sa trgovinom organima".
Taj objekat, koji se u izveštaju opisuje kao improvizovana hirurška klinika, nalazio se na području mesta Fuše Kruje, nedaleko od aerodroma u Tirani. Lokacija je, navodi Dik Marti, izabrana jer je bila zgodna i za brzi transport organa za presadjivanje i za "posetioce iz inostranstva".
U tekstu se ne precizira da li su posetiocima iz inostranstva, zapravo pacijentima, organi presađeni u Albaniji. Marti, pozivajući se na izjave svedoka, piše da su zatvorenici za čije su bubrege pronadjeni kupci ubijani metkom u glavu, i da su njihova tela odmah nakon toga prebacivana u improvizovanu kliniku gde su im vađeni bubrezi.
Specijalni izvestilac takodje navodi da je intervencija vađenja bubrega iz tela mrtve osobe relativno jednostavna i da ne zahteva sofisticiranu opremu. On ne navodi koliko osoba je zadesila takva sudbina, ali piše da je za najmanje nekoliko ljudi utvrdio da su ubijeni zbog svojih bubrega.
"Žuta kuća"



Dik Marti opisuje kako su zatvorenici koji će biti ubijeni zarad trgovine njihovim bubrezima sa Kosova najpre prebacivani u objekte širom Albanije koji su korišćeni kao improvizovani zatvori.

Ti zatvorenici su dobro hranjeni, bilo im je dozvoljeno da spavaju i, za razliku od drugih pritvorenika, pripadnici OVK i njihovi saradnici ih nisu premlaćivali.
Marti potvrdjuje da je kao jedan od takvih zatvora služila i takozvana "žuta kuća" pominjana u ranijim izveštajima o trgovini organima.
On u izveštaju tu kuću zove "kuća K" budući da je ona vlasništvo porodice čije prezime počinje tim slovom.
Prema Martijevim saznanjima zarobljeni civili - u ogromnoj većini Srbi kidnapovani na jugu Kosova - su u taj objekat dovodjeni od juna 1999. godine do jula 2000. godine, kada je kuću držala OVK.
Izvori iz OVK su mu rekli da su u tu "Žutu kuću" - u selu Ripe kod grada Burela - dovodjene i žene i devojke koje korišćene za seksualnu eksploataciju.
Potkupljivanje, droga, alkohol, prostitutke
Meštani sela su, navodi Marti, ćutali o aktivnostima OVK zbog kombinacije pretnji i potkupljivanja novcem, drogom, alkoholom i pristupom prostitutkama.
Postoje indicije, stoji u izveštaju, da su neki od zatvorenika, uključujući i kidnapovane Srbe, ubijeni u Žutoj kući ili njenoj okolini, ali taj objekat za većinu zatvorenika nije bio krajnja destinacija nego "usputna stanica" na putu ka drugim sličnim objektima.
U nekima od tih improvizovanih zatvora kidnapovani civile su pregledale osobe koje su se predstavljale kao lekari i uzimali su im uzorke krvi, što Dik Marti tumači kao znak da su vršeni testovi o tome da li su njihovi bubrezi pogodni za presadjivanje potencijalnim kupcima.
Neki od vozača koji su kamionima i kombijima prevozili zatvorenike izmedju improvizovanih zatvora svedoče da su ljudi transportovani vezani za unutrašnjost vozila i da su čuli da su u velikim patnjama.
Tačijeva "Drenička grupa"





Dik Marti navodi i da raspolaže jakim indicijama da su neki od onih koji su ubijeni zbog trgovine organima po svemu sudeći shvatili šta im se sprema i da su tokom transporta molili pripadnike OVK da ih poštede i da ih "ne iseckaju na komade".
"Zatvorenici su -- najkasnije u trenutku kada su im iglom i špricom uzimani uzorci krvi i kada su ih navodni lekari pregledali da vide u kakvom su fizičkom stanju -- morali da shvate da će biti tretirani kao medicinska sirovina", zaključuje Dik Marti.
Specijalni izvestilac Saveta Evrope odgovornost za tajne zatvore na teritoriji Albanije pripisuje takozvanoj Dreničkoj grupi OVK, koju je predvodio sadašnji premijer Kosova Hašim Tači.
On navodi da su prvi tajni zatvori u Albaniji ustanovljeni tokom rata, izmedju aprila i juna 1999. godine, i da su u njih sa Kosova tada prebacivani Albanci koje je OVK sumnjičila za kolaboraciju sa Srbima, ili politički neprijatelji OVK -- pripadnici Demokratskog Saveza Kosova.
Marti tvrdi da je Drenička grupa ogrezla u organizovanom kriminalu i poredi je sa mafijom. Takodje navodi da mu je pristup svedocima bio otežan zbog tradicionalnih klanovskih veza i zbog koncepta časti u albanskom društvu. Istovremeno, on optužuje vlasti u Albaniji da nisu dovoljno učinile da se rasvetle i istraže zbivanja iz 1999. i 2000. godine.


izvor