Vodene rezerve su na izmaku - ekološka katastrofa

Rasipanje vode, ćovekovo pravo? U poslednjih 50 godina poljoprivreda, gradovi i industrija crpe velike količine vode kojom raspolaže plava planeta. Nejednako podeljen, ovaj životni resurs nedostaje polovini stanovništva. Ukoliko se ne primene konkretne mere, ko će garantovati pravo na pristup vodi? Međunarodna kriza je na pomolu.

Iako je samo 0,001% vodenih resursa na planeti upotrebljivo, konzumacija vode se od 1950. godine utrostručila. Posledica je proređivanje vode. Za potrebe poljoprivrede, industrije i domaćinstava voda se nemolice troši. Vodeni resursi su nejednako raspoređeni, pa 12 zemalja raspolaže sa 75% ukupnih resursa. Danas, 1,2 milijarde ljudi nema pristup pijaćoj vodi, a 2,5 miliona žena i muškaraca umre svake godine od trovanja zagađenom vodom. Sadašnje stanje vodenih resursa će u budućnosti biti pogoršano klimatskim zagrevanjem.

Resurs kojim se čovečanstvo rasipa
Mnoge zemlje u Evropi su tokom nekoliko proteklih godina imale periode velikih suša i visokih temperatura, što je povećalo isparavanje. Kampanje upozorenja i delovanje raznih oblasnih upravnika su pomogli da se smanji potrošnja vode, ali bez naizmenične upotrebe (rekuperacija kišnice ili ponovna upotreba vode), neke regije su morale da privremeno umanje redovne potrebe za vodom.

Voda se i dalje previše rasipa. U nekim delovima sveta, na primer na Srednjem Istoku, vodu i dalje smatraju obnovljivim i neograničenim resursom.
Rezultat : rukovođenje resursima se češće zasniva na distribuciji nego na ekonomičnosti i očuvanju. Zbog neinformisanosti o dostupnim resursima i vodenim kapacitetima, zloubotrebe su česte, a ljudi se ponašaju sve nemarnije. Tako se u Izraelu koristi 90% vodenih izvora u regionu, a Palestina mora da se zadovolji sa 10%.

Plavo zlato
Potrebe svetskog stanovništva za vodom moraju da se zadovolje sa 135 000 km² resursa. Ali, pošto je nejadnako raspoređena, voda nije svima i svuda pristupačna. Jedan Amerikanac potroši 600 litara vode dnevno, Evropljanin od 200 do 400 litara, a Afrikanac samo 2 litra!
Smatra se da je regija u ozbiljnoj krizi sa vodom ako su vodeni resursi manji od 1 700 metara kubnih godišnje po osobi ; Kuvajt raspolaže sa 10 m³ godišnje po osobi.

Zapadni svet je dakle većim delom učestvuje u rasipanju vode, a glavni i odgovorni su poljoprivrednici, koji će biti i prve žrtve proređivanja vodenih izvora. Kada reke presuše ili kada su previše zagađene da bi koristile za pijaću vodu, država koristi podzemne vode da bi namirila potrebe. Ovi izvori se lako iscrpe, pa se traže u nekoj drugoj oblasti. U Amanu, u Jordanu, voda se ispumpava sa 1 200 metara dubine. U Indiji se svake godine kopa million dodatnih bunara, iako nivo podzemnih voda stalno opada.



Posledice
Pored velikog problema sa rasipanjem ovog prirodnog bogatstva, naučnici su suočeni i sa globalnim zagrevanjem, i to je ono što ih veoma brine. Suše će biti sve češće, a prvo će pogoditi polusuve regione. Globalni porast temperature će uticati na oko dve milijarde ljudi, većinom u Africi i Aziji. Problem sa vodom će postati teži od problema sa zdravljem i obrazovanjem.
Nedostatak vode će dovesti do nove svetske krize, ali i do novih konflikata u zemljama, siromašnim vodom, u kojima ih već izaziva. Primer za ovakvu vrstu sukoba su Sirija i Turska, gde će upravljanje Eufratom dovesti do diplomatske krize. Dvenaest novih brana postavljenih u Turskoj znači mnogo manje dostupnih izvora vode u sirijskoj pustinji.

Pravo na vodu – osnovno pravo
Svetski forum vode je tražio osnovno “pravo na vodu” i zahtevao da se ovo zajedničko dobro čuva u javnom preduzećima. Naročito su zahtevali da se od sada ovaj prirodni resurs štedi. Smanjenje zagađenja i potrošnje će pomoći da se rezerve sačuvaju. Zbog toga se moraju upotrebljavati ekonomičniji sistemi navodnjavanja, uzgajati kulture kojima je potrebno manje vode i održavati hidraulični sistemi koji će smanjiti rasipanje vodom.

Ali pre svega, potraga za novim tehnikama eksploatacije vode mora biti prioritet. Recikliranje upotrebljene vode je bolje rešenje od crpenja podzemnih slojeva vode. Desalizacija morske vode, tehnika koja se razvija, zahteva velika investiranja. Konačno, čovečanstvo neće izdržati proređivanje vode, zato je preko potrebnoa međunarodna solidarnost i racionalno upravljanje resursima.