Zašto su nestali dinosaurusi - misterija koja traje

Bili su neprikosnoveni gospodari naše planete tokom 150 miliona godina, i činilo se da će tako ostati večno. A onda su iznenada isčezli, kao da ih nikada nije ni bilo. Iza njih su ostali samo fosili i večno pitanje zašto su izumrli? Postoji mnogo teorija koje pokušavaju da objasne ovu misteriju nestanka dinosaurusa i njima sličnih stvorenja iz praistorije sa lica Zemlje pre oko 65 miliona godina. Ovde ćemo pokušati da predstavimo neke od najverodostojnijih teorija, ali ni ove teorije ne mogu da budu prihvaćene kao neopozive i definitivne naučne istine.



KLIMATSKE PROMENE
Možda dinosaurusi jednostavno nisu bili u stanju da se prilagode klimatskim promenama, ali promene se nisu desile iznenada. Dinosaurusi su živeli u šumama i savanama koje su se održale i kasnije, u eri sisara, a ne mogu se uočiti nikakve drastične promene koje bi izazvale izumiranje svih dinosaurusa. Sem toga, krokodili, koji važe za bliske rođake dinosaurusa, doživeli su eru kenozoika i postali saputnici ljudi u današnjem svetu.

Pretpostavke koje su vrlo privlačne za široku laičku javnost o dinosaurusima koji se bore za svoj poslednji dah pod neverovatnim talasima vrućine, ili se smrzavaju izloženi nepodnošljivoj hladnoći, nemaju potvrde u raspoloživim dokazima. Jedna mogućnost je da su klimatske promene, bilo da se radilo o vrućini ili hladnoći, uticale na reproduktivne cikluse dinosaurusa i tako dovele do njihovog izumiranja. Ali svedočanstva fosilnih biljaka ne ukazuju da su se desile neke tako ekstremne klimatske promene koje bi imale za kobnu posledicu izumiranje svih dinosaurusa, kako onih velikih tako i onih najmanjih. Jedna od velikih misterija nestanka dinosaurusa je u tome što se ona odigrala u strogo zoološkim okvirima.

Svi dinosaurusi su izumrli, poseban je naglasak na svi, znači i oni najveći i oni najmanji koji su bili veličine krokodila. Zašto neki dinosaurusi, pogotovo oni manji nisu preživeli. Ako su krokodili mogli, zašto nisu dinosaurusi koji su bili njihove veličine? Danas svaka teorija koja pokušava da objasni izumiranje dinosaurusa, mora objasniti i neizumiranje reptila koji danas žive na Zemlji.



ZAVISNOST POLA OD SPOLJAŠNJE TEMPERATURE
Proučavanja američkih aligatora na terenu i u laboratorijama, pokazala su da pol tih reptila određuje temperatura na kojoj jaja bivaju inkubirana. Ako je temperatura u gnezdu ispod 28 stepeni Celzijusa izležu se ženke, a ako je iznad 36 stepeni Celzijusa stvaraju se mužjaci. I studije o inkubiranju kornjača pokazale su slične rezultate. Da li su onda možda temperature pri kojima su se jaja inkubirala dovele do izumiranja dinosaurusa? Ako je došlo do iznenadne promene temperature, bilo naviše ili naniže, da li je to možda rezultiralo stvarnjem samo jednog pola među dinosaurusima, sa neizbežnim propratnim izumiranjem? Pri pokušaju da se odgovori na ovo pitanje, ponovo se pojavljuje problem drugih reptila. Ako je i došlo do takve promene temperature, ona opet nije uticala na krokodile ili kornjače.

SUVIŠE VELIKI
Ideja da su dinosaurusi izumrli zbog svoje veličine, to jest zbog toga što su bili suviše veliki, ne može nikako da se održi, zbog same činjenice da nisu svi dinosaurusi bili džinovskog rasta. A kao što se zna izumrli su i oni najmanji. Prema tome nešto drugo je bilo uzrok njihovog nestanka, a ne njihova veličina.

SMRT OD GLADI
Ovde se polazi od pretpostavke da su biljojedni dinosaurusi izumrli zato što se nisu mogli prilagoditi na biljni svet koji je postojao, i da je sa njihovim izumiranjem došlo do izumiranja mesojednih dinosaurusa koji su se njima hranili. Ali šta je sa malim mesojednim dinosaurusima, koji su se verovatno hranili gušterima i drugom sitnom divljači? Jedna možda realističnija varijanta te hipoteze glasi da su biljkama kojima su se biljojedi hranili nedostajali izvesni elementi, kao na primer kalcijum, koji su bili ključni za njihov opstanak.



JAJA NESPOSOBNA ZA ŽIVOT
Zapaženo je da su ljuske jaja jedne vrste dinosaurusa koje su pronađene u južnoj Francuskoj bile neobično tanke. Na osnovu ovoga nastala je teorija da takva jaja nisu bila sposobna za život, što je imalo za posledicu da dinosaurusi nisu više mogli da se reprodukuju. Ideja o degeneraciji ovih jaja jeste zanimljiva, ali je veliko pitanje da li se ona može primeniti na mnogobrojne, međusobno veoma različite vrste dinosaurusa.

PROMENA ZEMLJINOG MAGNETNOG POLJA
Novija istraživanja su pokazala da se tokom vremena Zemljino magnetno polje povremeno menjalo. Takođe, zapaženo je da je u vreme tih promena magnetskog polja dolazilo do izumiranja mikroskopskih morskih organizama, mada je teško reći iz kojih razloga. Da li je neka promena magnetskog polja mogla uticati i na dinosauruse, i ukoliko jeste, zašto je uticala? Ako je tako, zašto ona nije uticala i na druge reptile, posebno svuda prisutne, famozne krokodile?



SUDAR ASTEROIDA SA ZEMLJOM
Jedna od najnovih i možda najrazrađenija vanzemaljska teorija govori o sudaru Zemlje sa nekim džinovskim meteoritom ili asteroidom prečnika od oko 10-20 kilometara. Kao polazište za ovu teoriju poslužilo je otkriće slojeva ilovače iz tog perioda koji sadrži abnormalne količine elementa iridijuma, ponegde čak i do dvadeset puta veće od onih koje se normalno nalaze u stenama.

Iridijum je uobičajeni element u meteoritima, ali je redak na Zemlji. Smatra se da je prilikom sudara nekog džinovskog meteorita sa Zemljom oslobođena ogromna količina čestica prašine koja je bila odbačena u atmosferu, da bi tada ta gusta zavesa sprečavala prodiranje sunčeve svetlosti tokom tri ili četiri godine.

Ovo je naravno prouzrokovalo izumiranje većeg dela zemaljskog biljnog života, čiji opstanak zavisi od fotosinteze. Naravno, nestanak biljaka doveo je do nestanka biljojednih dinosaurusa, a ovo je povuklo za sobom nestanak dinosaurusa mesojeda, koji su se hranili biljojednim dinosaurusima. Međutim, i ovde se opet suočavamo sa problemom selektivnosti.

Značajan protivargument teoriji o sudaru Zemlje sa asteroidom ili meteoritom, predstavlja otkriće u Hel Kriku. Iskopavanja koja su vršena na toj lokaciji pokazuju, da se geološki slojevi u kojima su pronađeni fosilni ostaci dinosaurusa i ranih sisara nalaze ispod sloja u kome su uočene abnormalno velike količine iridijuma.

Drugim rečima, ma kakav da je mogući efekat iridijuma na životinjski svet, do njega je došlo znatno nakon isčeznuća dinosaurusa.
Šta reći posle svih ovih teorija, osim da smo ponovo na početku. Nijedna od ovih teorija, pa ni kombinacija više njih zajedno, ne daju nam pravi odgovor. Velika misterija sa početka, ostaje i dalje velika, isto kao što je i bila svih ovih godina, još od prvog dana kada su naučnici počeli da izučavaju fosilne ostatke tih neverovatnih stvorenja koja su toliko dugo bili neprikosnoveni gospodari planete Zemlje.