Gorivo (ne)će pojeftiniti u januaru

Beograd -- Vozači će tek 1. januara saznati da li će im liberalizacija uvoza motornih benzina doneti i pojeftinjenje. U NIS-u ne očakuju nagli pad cene.



Neizvesnosti prilično kumuje država jer još nije donela novu Uredbu o cenama derivate nafte.

Od početka 2011. godine bezolovni motorni benzin firme će moći da kupuju u inostranstvu. Ali još nisu poznata sva pravila za uvoz, kao ni Uredba o cenama derivata nafte.

Vlasnici benzinskih stanica i udruženja pumpadžija negoduju zbog kašnjenja, dok velike kompanije ćute. Grčki Helenik, austrijski OMV, mađarski Mol, ruski Lukoil , ne otkrivaju kakve će cene biti na njihovim pumpama. U NIS- u tvrde da su niže cene malo verovatne.

"Teško da možemo očekivati nagli pad cena posle otvaranja tržišta. Evrodizel se uvozi već nekoliko godina, pa nije bilo drastičnijeg pojeftinjenja", kaže Jurij Masijanski, zamenik generalnog direktora NIS-a za razvoj biznisa i spoljne veze.

lobodan Sokolović, profesor Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu, kaže da od Nove godine ne treba očekivati potpunu liberalizaciju tržišta naftnih derivata u Srbiji, jer će na snazi ostati uredba o cenama goriva koju će i dalje propisivati država.

"Određivanjem maksimalnih cena benzina i dizela država, zapravo, želi da spreči moguće divljanje cena na pumpama, što bi, realno, moglo da se dogodi ukoliko bi se cene slobodno formirale", navodi on.

Na pitanje zašto država dve nedelje uoči liberalizacije nije usvojila novi set propisa za regulaciju tržišta naftnih derivata, Sokolović odbija bilo koga da okrivi za eventualni propust napominjući da je reč o dugom procesu, usaglašavanju više ministarstava, ali i srpskih propisa sa propisima Svetske trgovinske organizacije.

Predstavljajući iskustva liberalizacije tržišta naftnih derivata u region Lazar Krstić, konsultant Mekenzija, istakao je da ne postoji jedinstven model slobodnog uvoza goriva i dodao da će liberalizacija zavisiti od četiri ključna faktora - regulacije cene, fiskalne i akcizne politike, skladištenja derivata i kvaliteta goriva.

"Ne treba očekivati da će tržište biti u potpunosti liberalizovano preko noći, jer je to postepeni proces. U Španiji je trajao osam godina", rekao je Krstić.

Trenutna marža (zarada trgovaca) od pet dinara po litru goriva nije, prema njegovim rečima, ni približno dovoljna da obezbedi uspešno poslovanje. Ona je najmanja u Evropi i očekuje se da će otvaranjem tržišta marža biti veća, procenjuje se oko 10,3 dinara po litru.

Bisić: Ne treba menjati akcize

Liberalizacija tržišta naftnih derivata ne bi trebalo da dovede do promene u akciznoj politici koja se na njih odnosi, kaže profesorka na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) Milica Bisić.


Ona je dodala da u sledećoj godini treba očekivati promenu akcizne politike koja se odnosi na duvanske prerađevine.

Bisić je istakla da ne očekuje da će Vlada Srbije u narednom periodu smanjiti prihode od akciza, jer se prilivom novca od te vrste poreza puni petina budžeta naše zemlje. Ona je ukazala da bi, međutim, mogla biti promenjena struktura tog oporezivanja.

Prema njenim rečima, mogla bi, na primer, da se smanji akciza na benzin, a u određenom procentu bi mogla biti povećana akciza na dizel goriva i tečni naftni gas.

Ona je istakla da je akcizna politika Srbije delimično usklađena sa akciznom politikom Evropske unije, što se posebno odnosi na izbor proizvoda koji se oporezuju na taj način.