Akupunktura

Akupunktura se bazira na učenju da je čovek, kao uostalom i sve živo, ispunjen životnom energijom, koja kruži našim telom određenim putevima ili meridijanima. Nesmetani tok vitalne energije preduslov je energetske ravnoteže i psihofizičkog zdravlja organizma.

Akupunkturni tretman

Nakon evidentiranog problema, prvi korak u terapiji je odabir akupunkturnog kanala, bilo da se radi o lokalnoj ili sistemskoj bolesti. Zatim se određuje koliko će trebati tretmana, i kada se tretman treba ponoviti.

Tretmani se sprovode iglama napravljenim od plemenitih metala. Broj igala koje se koriste i dubina uboda zavisi od stanja pacijenta i vrste poremećaja. U toku jednog tretmana uglavnom se koristi 6 do 12 igala, iako ih može biti i manje, pa čak i više od dvadeset. Igle se ubadaju u telo od 2 milimetra do nekoliko centimetara dubine, ostaju zabodene uglavnom od 15 do najviše 30 minuta. Za vreme tretmana pacijenti moraju ležati mirno bez pomeranja ruku i nogu, jer pokretanje tela može uzrokovati promenu pozicije igle i neutralisati njeno delovanje, ali i izazvati bol. Na početku tretmana većina pacijenata ima osećaj topline i težine u telu, koji nakon nekoliko minuta prerasta u sveopštu fizičku i psihičku opuštenost. Iako je postupak za većinu pacijenata apsolutno bezbolan, oni osetljiviji ipak osećaju laganu neprijatnost.

Tehnike

Uz klasične akupunkturne tretmane, sve se češće primenjuje i elektroakupunktura, elektropunktura i u zadnjih nekoliko godina laser akupunktura. Elektroakupunktura predstavlja dubinsku elektrostimulaciju kroz uvedene igle. Elektropunktura prema Voll-u zapravo je metoda koja se izvodi pomoću aparata zvanog EAV organometar, koji je razvio Nemac dr.R.Voll. Koristi se i za terapiju i za dijagnostiku.

Laser akupunktura se bazira na delovanju laserskog svetla koje je monohromatsko, polarizovano i koherentno.To je aseptična, neinvazivna i bezbolna metoda, koja ako se pravilno primenjuje nema popratnih štetnih efekata. Usmeruje se na kožu u razdaljini od 0-5 mm i zavisno od jačine lasera, tačke se stimulišu 5 - 30 sec.

U toku tretmana pacijenti navode osećaj toplote, trnce i strujanje kroz telo. Osećaju postepeno smirenje i opuštanje, naročito ako se koristi moderna elektro ili laser akupunktura. Kada je reč o ublažavanju i otklanjanju simptoma, neki pacijenti osećaju značajno poboljšanje stanja već za vreme tretmana, neki neposredno nakon tretmana, dok neki poboljšanje uočavaju tek nakon nekoliko dana. U slučaju da nakon prvih šest tretmana pacijent ne uočava nikakve promene na bolje, preporučuje se pauza u trajanju od nekoliko meseci, a zatim ponoviti tretman.


Rizici

Akupunktura je invazivna metoda i kao takva nosi izvesne rizike. Moguća je pojava hematoma kao posledica slučajnog uboda u cirkulatorni sistem. Povrede nerava se takođe povremeno javljaju, a veoma retko i pneumotoraks. Ukoliko se zanemare pravila dezinfekcije i sterilizacije i upotrebljavaju se korišćene igle može se javiti hepatitis. Pojedini kritičari tvrde da je u pitanju placebo efekat, odnosno autosugestija pacijenata. S obzirom da na akupunkturu reaguju i životinje, ovu kritiku bi trebalo zanemariti.







izvor

Aurikularna (ušna) akupunktura
Dok telesna akupunktura koristi dijagnozu pomoću pulsa i jezika, aurikularna dijagnoza otkriva i najmanje probleme na telu posmatranjem delova uva koji su izmenjene boje, osetljivi, ljušte se ili imaju povećanu provodljivost kože. Kod ušne akupunkture postoji tačan raspored tačaka baziran na konceptu okrenutog fetusa. Glava je locirana na dnu uva, stopala na vrhu, a telo između.

Otac aurikuloakupunkture je francuski lekar Paul Nogier. Pedesetih godina prošlog veka bezuspešno je lečio jednog čoveka od išijasa, a onda je on prestao da dolazi. Kada ga je sreo na ulici, začudio se da hoda bez problema. Otkrio je da mu je pomoglo paljenje ušne školjke, koje je obavio tzv. narodni lekar. Nogier je proučavao istoriju lečenja preko ušne školjke, i otkrio da su i stari Egipćani palili pa i rezali ušne školjke, da je tu metodu podržavao i otac naše medicine Hipokrat, i da su se u 18. veku jake zubobolje ublažavale punktiranjem ušne školjke. Proučavajući oblik uške, Nogier je otkrio da podseća na matericu sa detetom spremnim da izađe na glavu pa je, prema onome gde je koji deo tela „deteta“ bio, počeo da stvara prvu mapu ušne škojlke. Ubrzo ju je objavio u Francuskoj i u Nemačkoj, a kad je došla do Kine podstakla je Kineze da naprave svoju mapu, ali unoseći tačke povezane sa funkcijama pojedinih organa.
Savremena akupunktura

Evropska aurikularna akupunktura se razvijala na osnovu embriogeneze i činjenice da ušnu školjku inervišu četiri velika moždana živca (V, VII, IX, X). A otkako je tzv. funkcionalnom magnetskom rezonancom (fMR), moguće pratiti funkcionisanje pojedinih organa, izvedeni su precizni eksperimenti i utvrđena je tačna mapa tačaka na povezanih sa određenim centrima u mozgu.

Ušna akupunktura se koristi za tretiranje širokog spektra kliničkih poremećaja koji uključuju glavobolje, hroničnu bol u leđima, povišeni krvni pritisak, alergije, stresna stanja, odvikavanje od pušenja, nesanicu, mršavljenje. Primenjuje se i kod tzv. lečenja zdravog, tretmanima u proleće i jesen koji podižu imunitet, i tako smanjuju mogućnost obolevanja. I telesna i ušna akupunktura mogu se koristiti za ublažavanje bolova ili različitih patoloških stanja organizma upotrebom akupresurne masaže, akupresure, magneta, akupunkturnih igala, elektroakupunkture i laserske stimulacije.

Terapija ušnom akupunkturom sprovodi se na dva načina: zabadanjem iglica u određene tačke na ušnoj školjki, s tim da se iglice ostavljaju 30 minuta. Drugi način je postavljanje tzv. Intradermalnih - trajnih iglica, koje pacijent stalno nosi i može sam da ih stimuliše, a menjaju se svakih sedam dana. Nasuprot telesnoj akupunkturi,ubadanje iglica u ušnu školjku može izazvati osećaj bola, topline, težine, a uvo može postati crveno i osetljivo. Ali, treba naglasiti da je ova reakcija privremena.




izvor

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) 1979. godine, preporučila je više od 50 bolesti za lečenje akupunkturom, a akupunkturnu iglu je 1996. američka organizacija Food and Drug Administration (FDA) preporučila kao siguran medicinski instrument.

Indikacije za akupunkturu su pre svega bolesti koštano-mišićnog sistema i to prvenstveno akutna stanja: povrede mekog tkiva, mišićni spazmi, iščašenja. Kod hroničnih bolesti koštano-mišićnog sistema, akupunktura se primenjuje uz ostale terapije: fizikalnu terapiju, blokade i dr. Uz bolesti koštano-mišićnog sistema, akupunktura se danas sa uspehom koristi kod respiratornih, gastrointestinalnih, ginekoloških, genitourinarnih, neuroloških bolesti. Dokazano delovanje akupunktura ima kod nuspojava hemoterapije, postoperativnih bolova, osteoartritisa, mučnina i povraćanja u trudnoći.

World Health Organization (WHO, 1979.)


Lista Svetske zdravstvene organizacije bazirana je na kliničkom iskustvu:

1. gornji respiratorni putevi:
- akutna upala sinusa (sinusitis)
- akutna upala sluznice nosa (rinitis)
- obična prehlada
- akutna upala krajnika (tonzilitis)

2. respiratorni sistem:
- akutni bronhitis
- astma

3. oko:
- akutna upala spojnice oka (konjunktivitis)
- centralni retinitis
- dečija kratkovidnost (miopia)
- nekomplikovana katarakta

4. usta:
- zubobolja
- bol nakon vađenja zuba
- upala desni (gingivitis)
- akutna upala ždrela (faringitis)
- hronična upala ždrela (faringitis)

5. digestivni trakt:
- spazam jednjaka
- štucanje
- gastritis
- akutni ulkus (čir) duodenuma
- hronični ulkus duodenuma
- akutni kolitis
- hronični kolitis
- akutna bacilarna dizenterija
- konstipacija (zatvor)
- dijareja (proliv)
- paralitički ileus

6. neuromišićni sistem:
- glavobolje/migrene
- neuralgija n.trigeminusa
- paraliza n.facijalisa
- pareza nakon moždanog udara
- periferna neuropatija
- poliomijelitis
- Menierova bolest
- neurogena bešika
- interkostalna neuralgija
- cervikobrahijalni sindrom
- išijas (lumbosakralni sindrom)
- smrznuto rame
- "teniski" lakat
- bol lumbosakralnog područja
- osteoartritis


izvor

Fenomen akupunkture objašnjava se istočnjačkim filozofijama kao što su yin i yang, tao i zen. Yin princip je ženski, negativan, hladan, mekan, mesečev. Yang princip je muški, pozitivan, topao, tvrd, sunčev. Yin i yang su povezani i stalno se smenjuju. Fizičke manifestacije su odraz yin i yanga.

Kanalisanje energije


Akupunktura se bazira na učenju da je čovek, kao uostalom i sve živo, ispunjen životnom energijom chi (ki), koja kruži našim telom određenim putevima ili meridijanima. Nesmetani tok vitalne energije preduslov je energetske ravnoteže i psihofizičkog zdravlja organizma. Različiti spoljašnji faktori (negativna zračenja, hladnoća, povrede, bakterije), kao i unutrašnji (negativne emocije, stres, bes, tuga), mogu izazvati neravnotežu. Tada će se poremetiti ili zaustaviti protok chi energije, što će uzrokovati poremećaje u psihofiziološkom funkcionisanju organizma, a može dovesti i do bolesti. Prema ovom učenju, poremećeni ili prekinuti tok vitalne energije može se ponovo uspostaviti ubadanjem igala na određene tačke koje se nalaze iznad linija, odnosno meridijana, čime se ponovo uspostavlja ravnoteža, dakle zdravlje organizma.

Svaki meridijan ima početak u nekom organu, koji se često naziva unutrašnjim delom meridijana. Neki od njih svojim tokom dolaze u relativno površinske slojeve, dok drugi ostaju u dubljim slojevima. U ljudskom telu postoji 14 glavnih meridijana i 361 klasična akupunkturna tačka. Svaki meridijan odgovara određenom funkcionalnom području. Kanali se dele u yin i yang i na svakom ekstremitetu se nalazi početak po tri kanala. Sa ruke polaze tri yin kanala ( pluća, perikard, srce) i tri yang kanala (debelo, tanko crevo, San Jiao). Sa noge polaze tri yin kanala (slezina, jetra, bubreg) i tri yang kanala (želudac, žučna kesa, mokraćna bešika). Qi teče duž kanala unutrašnjim i spoljašnjim putevima koji se reflektuju na koži pacijenta.

Kako funkcionišu akupunkturne tačke?


Akupunkturne tačke omogućavaju da se ubadanjem metalnim iglama reguliše energetski tok u određenom funkcionalnom području. Ubadanjem igala u te tačke ponovo se uspostavlja protok energije tamo gde je on poremećen ili prekinut, a tako se uspostavlja ravnoteža u celokupnom ljudskom organizmu.

Novija istraživanja ukazala su na prisustvo elektronadražljivosti spomenutih tačaka. Po modernijoj teoriji provokacijom tačaka postiže se izlučivanje endorfina, ektofina-oksitocina koji ublažavaju bol. Nesumnjivo je da se pri tome aktivira deo mozga pod nazivom limbus (cingulate cortex).

Ostala delovanja akupunkture se objašnjavaju:


- neurohumoralnim modelima poput nervnog sistema, koji uključuje centralne
neurohumoralne i neuropeptidne mehanizme, periferna aferentna nervna vlakna i perivaskularnu simpatičku aktivaciju,

- cirkulatorni sistem koji prenosi biomolekularne elemente lokalno i centralno, a koji opet uzrokuju ćelijske promene akupunkturnom stimulacijom,

- limfni sistem koji služi kao medijum za limfnu cirkulaciju duž fascija i perivaskularnog intersticijskog prostora,

- elektromagnetski bio-informatični sistem koji aktiviran akupunkturom deluje na statički elektricitet na površini ćelija, i na jonsku migraciju u međućelijskoj tečnosti.




izvor