Zubni kamenac

Zubni kamenac je mineralizovani dentalni plak koji nastaje taloženjem mineralnih soli poreklom iz pljuvačke, (dentalni plak = meka naslaga na zubima).


Sastav

Zubni kamenac je čvrste konzistencije i sastoji se iz neorganskih materija (70 - 90%) i organskih materija (10 - 30%). Od neorganskih materija najviše je kalcijuma, fosfora i magnezijuma u obliku soli. Takođe od neorganskih materija, prisutni su u tragovima natrijum, stroncijum, cink, bakar, aluminijum i gvožđe. Organsku osnovu zubnom kamencu čine: mukopolisaharidi, lipidi, deskvamirane epitelne ćelije, leukociti i ostaci hrane.


Kako nastaje?

Zubni kamenac nastaje taloženjem minerala iz pljuvačke u dentalni plak. Proces mineralizacije dentalnog plaka odvija se relativno brzo, za 12 do 14 dana.

Stvaranje zubnog kamenca zavisi od:

• sastava pljuvačke (sastav pljuvačke ima presudnu ulogu na brzinu stvaranja zubnog kamenca. Dokazano je da se u osoba čija pljuvačka sadrži visoke koncentracije kalcijuma, fosfora i drugih minerala intenzivnije stvara zubni kamenac.)
  
• ph pljuvačke i oralne higijene (u slučaju lošeg održavanja oralne higijene, pojačano se akumulira dentalni plak i nagomilavaju se mikroorganizmi. Brojni mikroorganizmi svojim metabolizmom stvaraju kiselu sredinu u kojoj je intenzivnije taloženje kalcijumovih soli i drugih minerala, i ubrzano se stvara zubni kamenac.)
  
• stvaranje zubnog kamenca zavisi i od starosnog doba, pri čemu se on obilnije deponuje kod starijih osoba, a smatra se da se do devete godine života praktično i ne stvara.
  

Gde se najčešće javlja?

Zubni kamenac se primarno stvara na zubima i zubnim nadoknadama i to na gingivalnoj trećini krunice zuba prateći ivicu gingive (desni). Najčešće se stvara u blizini izvodnih kanala velikih pljuvačnih žlezda (na lingvalnoj površini donjih sekutića – površina zuba okrenuta prema jeziku i bukalnoj površini gornjih kutnjaka – površina zuba okrenuta prema obrazima). Naročito se obilno taloži na mestima gde ne postoji samočišćenje, kao što su neravne površine zubnih plombi, i kod malponiranih (loše postavljenih) zuba.


Zbog čega je štetan zubni kamenac i da li ga treba uklanjati?

Zubni kamenac ima dvostruko štetno dejstvo u nastanku i razvitku parodontopatije:

• mehanički pritiska desni izazivajući hemodinamske smetnje i vaskularne reakcije u desnima koje vode upali desni (gingivitis)
  
• stvara i retenciona mesta za nakupljanje dentalnog plaka i onemogućava održavanje adekvatne oralne higijene
  

Sve ovo vodi daljem produbljivanju upale desni i razvitku parodontopatije.

Kod osoba koje imaju već razvijenu parodontopatiju i prisutne parodontalne džepove minerali se talože i u dentalnom plaku koji se nakuplja u džepovima. Na ovaj način formira se subgingivalni kamenac tzv. konkrementi. Oni imaju izuzetno štetno dejstvo na celokupan parodont, ubrzavaju tok parodontopatije i vode bržem rasklaćenju i gubitku zuba. Iz svih ovih razloga neophodno je blagovremeno uklanjati zubni kamenac i konkremente i sprečiti njihovo štetno dejstvo.


Prevencija

Jednom kada je formiran zubni kamenac, osoba nije u mogućnosti da ga samostalno ukloni u kućnim uslovima, već je neophodna poseta stomatologu. Uklanjanje zubnog kamenca se stručno vrši ultrazvučnim instrumentima i specijalizovanim ručnim instrumentima (srpasti instrument, mirtin list, trapezasti instrument, grtalo...). Takođe, neophodne su kontrolne posete stomatologu minimum dva puta godišnje.

Najbolji način za prevenciju nakupljanja zubnog kamenca je adekvatno održavanje oralne higijene (minimum dva puta dnevno pranje zuba adekvatnom tehnikom), upotreba zubnog konca i redovna poseta stomatologu. Takođe, od velikog značaja je izbegavanje faktora rizika kao što je pušenje.




izvor