Wikipoplava: curenje informacija bi moglo da poplavi Evropu

WikiLeaks nije sam. Skandal u vezi sa hapšenjem osnivača projekta Džulijana Asanža je u toku, međutim, Australijanac već ima mnogo sledbenika. U utorak se na Internetu pojavio sajt BrusselsLeaks.com. Osnivači tog sajta su odlučili da se usredsrede na izobličavanju evropskih činovnika.
Stvaraoci evropske verzije skandaloznog WikiLeaks sačinjavaju grupu bivših pripadnika aparata EU. Pomažu im nevladine organizacije, stručnjaci u oblasti medija i društvenih veza. BrusselsLeaks.com se razlikuje od svog prototipa: portal neće sam objavljivati materijale, već namerava da proverava njihov identitet i šalje odabranim medijima. Prema podacima bliskog EU internet-izdanja Evroopserver, sajt je već počeo da predlaže ljudima – prirodno, na uslovima anonimnosti – da mu šalju dokumente o delatnosti evročinovnika. Radi toga se koristi šifrovani oblik. Prva partija dokumenata je već spremna da se pošalje: to su informacije iz oblasti transporta i energetike.
Osnivači sajta ističu da ljudi potpuno osnovano nemaju poverenje prema evročinovnicima, jer smatraju da se mnoge stvari dešavaju iza zatvorenih vrata. Prema njihovoj zamisli, BrusselsLeaks pomaže institutima EU da rade na povećanju transparentnosti.
Podsetimo da je prvi na tom teškom putu – WikiLeaks – u proleće objavio poverljive dokumente SAD o ratu u Avganistanu m Iraku, a u novembru objavio prepisku američkih ambasada i stejt departmenta. Kako je i moralo da se očekuje, publikacija je izazvala ne samo protest (uglavnom političara), već i odobravanje svetske javnosti, jer je glavni cilj projekta (a sada i njegovih kopija) – da učine svetsku politiku transparentnom, nateraju činovnike da budu svesni svoje odgovornosti, – istakao je u intervjuu Glasu Rusije analitičar Instituta Evrope RAN Vladislav Belov.
S jedne strane, to je pokušaj da se vrši pritisak na birokratiju EU sa gledišta povećanja transparentnosti. S druge strane, prirodno je da će se ti birokrati boriti na sve moguće načine da bi informacije ostale poverljive. Smatram da će reagovanje EU biti negativno, te transparentnost neće biti povećana. Međutim, kontrola informacija će se sigurno povećati. U bilo kom slučaju sama diskusija o neophodnosti društvene kontrole državnih struktura bilo kog nivoa – i CIA ili Ministarstvo inostranih poslova – je veoma konstrukivna. Pritisak na birokratiju od strane građanskog društva raste.
Prvi projekat-dvojnik je postao sajt openleaks.org, koji su osnovali u Nemačkoj bivši aktivisti WikiLeaks, nezadovoljni akcijama osnivača veb-sajta Džulijana Asanža. Još jedan klon je BalkanLeaks.eu – on se bazira u Bugarskoj, koristeći servere u Kanadi. Projekat se specijalizuje na problemima organizovanog kriminala i korupcije u visokim krugovima balkanskih zemalja. Još jedan podražavalac WikiLeaks – IndoLeaks.org – registrovan je u SAD-ama. Njegov cilj je da podigne vel poverljivosti političkog života u Indoneziji. Sigurno internet-zajednica neće ostati na tome. Hteli- ne hteli, političari će morati da se pomire s tim da svetska politika postaje sve manje zatvorena, na videlo izlaze dokumenti koje bi činovnici hteli da sakriju. Nagli razvoj informativnih tehnologija bi mogao da otkrije sve tajne.