Anemija i nedostatak gvožđa

Anemija se najbrže dijagnostikuje analizom krvi, čiji rezultati pokazuju bro, veličinu i oblik eritrocita, kao i nivohemoglobina. Uzrok ovog poremećaja može biti nedostatak gvožđa, ali i vitamina B9 i B12.
Ljudsko telo ne može samo da stvara gvožđe, već ga uzima iz hrane ili zaliha u organizmu. Rezerve se nalaze u crvenim krvnim zrncima, čiji je životni vek 120 dana, nakon čega se gvožđe iz njih ponovo vraća u koštanu srž, gde se proizvode novi eritrociti.
Ako organizam ne dobija nove količine gvožđa, rezerve se isrcpljuu, koštana srž ne stvara dovoljno eritrocita i tada nastaje sideropenijska anemija, kojukarakteriše smanjnje volumena eritrocita ( mikrocitna anemija ).
Deficit gvožđa može nastati zbog njegovog gubljenja ( usled krvarenja ), povećane potrebe z aovim mineralom ( tokom razvoja i trudnoće ), smanjenja apsorpcije u organima za varenje ili, ređe, zbog nepovoljnog unosa putem hrane. Posledice dugotrajne anemije izazvane nedostatkom gvožđa mogu biti veoma ozbiljne, a ukoliko se jave u detinjstvu, mogu dovesti i do usporenog razvoja.
Pored vrtoglavice, slabosti, lupanja srca ili nedostatka koncentracije, zbog poremećaja izgranje ćelija u organizmu, mogu se javiti i upalne promene na jeziku, želucu, rane u uglovima usana, pucanje noktiju.
Gvožđe se može nedoknaditi uzimanjem preparata koji sadrže mineral a ako je njegov deficit izazvan krvarenjem, treba otkloniti uzrok gubitka krvi, što se su slučaju polipa ili tumora čini hiruškim zahvatom. Prekomerni gubitak krvi ( i gvožđa ) može se nadoknaditi samo tansfuzijom.
Ishrana za anemične osobe
Najbolji izvor gvožđa su crveno meso, plava riba, žumance jajeta, zeleno povrće, mahunarke, orasi, sušeno voće i žitne pahuljice, kao i iznutrice – jetra i bubrezi.
Veoma je važno da se ove namirnice kombinuju sa hranom koja pospešuje apsorpciju gvožđa. Preporučljivo je da se uz obroke od mesa i povrća pije sok, dok kombinovanje mesa ili povrća sa žitaricama ili melekom treba izbegavati.

Anemija – simptomi
Anemija se najjednostavnije i najbrže može ustanoviti analizom krvi, čiji će rezultati pokazati broj, veličinu i oblik eritrocita ( RBC ), kao i njihov procenat u krvi ( hematokrit ).

Snižena vrednost hematokrita ukazuje na nedostatak crvenih krvnih zrnaca ili njihovu brzu razgradnju, koju ne može nadoknaditi pojačan rad koštane srži.
Drugi važan pokazatelj anemije je nivo hemoglobina ( Hb ), čije se normalne vrednosti kreću u rasponu od 120 do 160 g/l ( za žene 130 a za muškarce 180 g/l ).

Šta izaziva malokrvnost ?
Većina krvnih ćelija, uključujući i crvena krvna zrnca, stvara se u koštanoj srži kojoj su u tom procesu neophodni gvožđe, proteini i vitamini. Ukoliko organizam ne dobije potrebne količine gvožđa, velika je verovatnoća da će doći do anemije.
Drugi mogući uzroci anemija mogu biti gubitak krvi uzrokovan traumom, ili obilnim menstruacijama, oslabljena proizvodnja eritrocita, oboljenja koštane srži, bubrega, jetre zglobova, neželjana dejstva lekova, nedostatak folne kiseline i vitamina.

Nedostatak vitamina B12
Malokrvnost može uzrokovati i nedostatak vitamina B12, a u tom slučaju, reč je o makrocitnoj anemiji ( povećanje veličine eritrocita ) koja nastaje usled oboljenja organa za varenje. Ponekad je može izazvati i vegetarijanski način ishrane koji podrazumeva izbacivanje iz jelovnika hrane životinjskog porekla – mesa, jaja i mleka, glavnih izvora ovog vitamina.
Nedostatak vitamina B12 posebno pogađa nervni sistem, a posledice u obliku trnjenja ekstreimteta, poremaćaja ravniteže, pa čak i psihoze mogu biti trajne.
Lečenje traje doživotno i podrazumeva otklanjanje osnovne bolesti koja je dovela do neadekvatne apsorpcije vitamina B12, kao i nadoknade ovog vitamina.