Radiestezija moć viska

od Tornado 2010-12-19, 15:18

Radiestezija se bavi fenomenima koji se do sada poznatim čulima ne mogu opaziti niti definisati. Detekcijske i merne mogućnosti radiestezije praktično su bez ograničenja, posto je ona primenljiva u skoro svim vidovima ljudske aktivnosti, jer skoro da i nema oblasti u kojoj se radiestezija ne može primeniti. U budućnosti će ova oblast biti od primarnog značaja, jer će neophodne informacije dobijati sa većom sigurnošću i tačnošću, veoma brzo i neuporedivo jeftinije. Osim toga prikupljanje takvih informacija neće biti svojstveno malom broju “prosvećenih” ljudi, već će se krug istraživača proširiti na sve koji budu voljni da se pozabave i svojim skrivenim mogućnostima.
Postavlja se pitanje odakle odjednom toliko ljudi koji poseduju osetljivost za bavljenje radiestezijom. Tu su pre svega oni koji su oduvek imali tu sposobnost, ali nisu imali gde da je provere, a dobrim su se delom i ustručavali, jer je do juče bavljenje radiestezijom smatrano prevarom. Usled sve većih izvora štetnih zračenja, ljudski organizam se sam branio, čime se pojačavala osetljivost i mnogima se odjednom počeo u ruci vrteti prsten, ključ, lančić sa priveskom, visak, a retkima i rašlje. To je stvorilo privid da je radiestezija proizvod našeg doba, što je naravno pogrešno.
Radiestezija je metod svesnog percipiranja podataka sa sopstvenog nesvesnog putem mehaničkog pojačavanja nesvesnih mišićnih pokreta. Svi radiestezijski instrumenti (visak, rašlje, i slično) su mehanička pojačala nesvesnih mišićnih pokreta. Za sve je karakteristično da se mogu pokrenuti minimalnom mišićnom aktivnošću. Da bi se to postiglo oni moraju biti ili veoma fleksibilni ili moraju da se drže u veoma nestabilnom položaju.

Radiestezija moć viska Visak

Prema tumačenjima današnje nauke, mozak se sastoji iz dve hemisfere, od kojih jedna služi za percepciju (opažanje) realnih pojmova, a druga služi za registrovanje paranormalnih pojmova. Kod prosečnog savremenog čoveka, racionalno formiranog, takozvani parapsihološki deo mozga potpuno je van svake funkcije i on se stavlja u pokret tek nakon određenih vežbi. Pošto se skoro celokupan proces radiestezijske tehnike odvija u ovom delu mozga, jasno je da je njegovo aktiviranje od primarnog značaja.
Uzimajući u obzir činjenicu da štetna zračenja bilo koje vrste, vrlo često učestvuju u pojavi određene bolesti i u njenom napredovanju, neophodno je preduzimanje niza zaštitnih mera. Prva od njih jeste da se bolesnik premesti sa mesta na kojem je do tada boravio (u stanu ili na radnom mestu), a odmah zatim preduzimaju se potrebne mere za uklanjanje štetnih zračenja.

Radiestezija moć viska Visak1-300x209

Za radiesteziste najinteresantniji su podzemni vodeni tokovi različite veličine i vodene mase. Krećući se u podzemlju, ka najnižim delovima planete, ovi vodotokovi prolaze kroz zemljišta najrazličitijeg sastava i iz njih kupe sve moguće sastojke, manje ili više korisne ili štetne po ljudsko zdravlje. Za kompletno obavljanje zadatka potrebno je odrediti:

- smer i dubinu podzemnog vodenog toka
- količinu protoka vode u jedinici vremena
- širinu podzemnog vodenog toka
- jačinu kojom tok zrači
- čistoću odnosno pitkost ili zagađenost vode iz toka

od Tornado 2010-12-19, 15:22

RADIESTEZIJA

Koliko je stara radiestezija i kada je čovek prvi put počeo njome da se bavi, teško je reći. Prvi pisani tragovi dosežu do 2590. godine pre Hrista. Oni govore o primeni rašljarstva u drevnoj Kini, gde su posebno školovani carski službenici ispitivali terene za gradnju naselja, kako ne bi bila građena na mestima delovanja „zlih duhova'' koji donose bolest i nesreću. Kasnije je radiestezija u Kini priznata kao jedna od metoda u primenjenoj medicini.
Civilizacije Kelta, Etruraca, Egipćana, Persijanaca, Medejaca i Rimljana koristile su sposobnosti pojedinaca da na određenim mestima pronađu vodu ili da odrede zdrava mesta na kojima će se graditi hramovi i kuće. Egipatski faraoni i visoki sveštenici koristili su visak za ozdravljenje i pronaženje ''dobrih mesta''. U srednjem veku radiestezija je sve više počela da se primenjuje za otkrivanje podzemnih ruda.

U Prvom svetskom ratu, austrijska vojska je imala tzv. ''rulengangere'' – tragače za vodom, koji su pomoću rašlji na terenu pronalazili pitku vodu za vojsku. U to vreme, mnogi narodi na Balkanu koji su služili vojsku, naučili su rukovati rašljama.

Kolevka današnje radiestezije je Francuska, odakle se, početkom 19. veka, širi i u ostale zemlje Evrope i Amerike. Pored instituta u kojima se izučava radiestezija, osnovana su i mnoga udruženja (u SAD, Velikoj Britaniji, Francuskoj, Nemačkoj, Poljskoj i dr. zemljama).

NORMALAN TOK ENERGIJE – BIOENERGIJA

Od harmoničnog i pravilnog cirkulisanja oscilatornog polja zavisi zdravlje i vitalnost kako određenog prostora, tako i bioloških sistema. Energija koja nesmetano cirkuliše nosi zdravlje i vitalnost. Sve dok je razmena energije između okoline i organizma nesmetana, biopolje funkcioniše pravilno i harmonično. Tada se u organizmu energetska cirkulacija odvija skladno od jednog do drugog sistema, od organa do organa i tada je organizam vitalan i zdrav.

U trenutku kada, iz bilo kog razloga, dođe do narušavanja skladne cirkulacije, harmonija energetskog polja se narušava i dolazi do blokade energije. Ona se na nekim mestima kumulira, dok je na drugim mestima u deficitu. Ovo se odnosi kako na biološke sisteme, tako i na energetske sisteme u prostoru. Posledice toga su energetski deformisani prostori u kojima dolazi do narušavanja zdravlja i vitalnosti ne samo ljudi, već i svih bioloških sistema. Na takvim mestima biljke se suše ili slabo rađaju, životinje su uznemirene, bolešljive, neplodne ili ne žele da žive na takvim mestima. U takvim uslovima, čovek se vrlo često oseća umornim i iscrpljenim. To stanje se može objasniti kao pomanjkanje energije, iako čovek nije opterećen fizičkim i psihičkim naprezanjima. Slično se dešava i u kontaktu sa pojedinim osobama, tzv. ''oduzimačima'' ili ''ispijivačima'' energije, kao i nakon zadržavanja na nekim mestima – ''odvođačima'' energije. Kada se ovde govori o energiji, misli se na životnu energiju – bioenergiju.

RADIESTEZIJSKI FENOMEN

Naša okolina emituje vibracije od kojih neke opažamo svojim čulima, dok druge, koje naša čula ne mogu da primete, registrujemo fizičkim napravama. Ali, postoje i vibracije koje se niti mogu osetiti čulima, niti se registrovati aparatima, a one deluju na duh i organizam nekih ljudi i otkrivaju im elemente stvarnosti.

Radiestezista, koji tumači materiju kao oblik energije (energija je dinamična veličina vezana za aktivnost ili za proces), međutim, ''oseća'' da ''materija'' koju istražuje nema ''vezu – kontakt'' sa bilo kakvom osnovnom supstancom, već reaguje na taj dinamičan obrazac, registruje promenu vibracionog nivoa energetskog polja. Kao što je planeta Zemlja zaštićena od spoljašnjih uticaja svojim omotačem - atmosferom, tako su i svi biološki sistemi na njoj zaštićeni svojim omotačem – aurom.

Dakle, kada je reč o radiesteziji, mora se reći da se radi dobrim delom o subjektivnoj metodi detekcije kod koje je senzibilitet radiesteziste (sposobnost ''vanosetljivog'' zapažanja) najbitniji faktor. Naime, od presudnog je značaja subjektivna reakcija organizma na promenu vibracionog nivoa polja sa kojima je u interakciji. Iako mnoga od tih polja danas mogu da se detektuju naučnim metodama i instrumentima, osetljivost radiesteziste na ova polja je veća od osetljivosti bilo kog instrumenta. Zašto? Zato što interakcija sa različitim poljima dovodi do trenutnih promena u biopolju čoveka, jer čovek ima sposobnost adaptacije u odnosu na druga polja. Organizam u trenutku reaguje, beleži celokupno vibraciono stanje u prostoru i stvara sintetičku viziju stvarnosti.

Ova „beleška“ u organizmu radiesteziste često se ''očitava'' i na fiziološke korelate promene pulsa, pritiska, električne otpornosti kože itd. Reakcije nisu kod svih ljudi istog intenziteta, ali bez obzira da li je čovek svestan interakcije i svojih reakcija ili nije, ona postoji. Teoretski, iskusni radiestezista može registrovati (detektovati) bilo koji energetski – dinamični obrazac, vibraciju, tj. informaciju. Praktično, rezultati zavise od nebrojenih faktora, od osetljivosti, iskustva, koncentracije, drugih energetskih uticaja u toku rada itd.

Prema tome, radiestezija, u slobodnijem tumačenju, znači osetljivost (estezija) zračenja (radijacija), sposobnost registrovanja izvanredno finih impulsa, frekvencije i njihovo tumačenje uz određenu metodologiju. Pravilno lociranje štetnih zračenja je jedan od najbitnijih preduslova za postavljanje kvalitetne ''dijagnoze''.
Radiestezija je način dobijanja odgovora "sa visina" korišćenjem pomoćnih alatki i pribora, kao što su visak, L-antene, tenzor i elektronski uređaji. Verovatno se pitate šta je glavni alat u radiesteziji. To je um, odnosno mozak. Radiestezija je, u osnovi, način detekcije prostora gde mi ''pitamo'', a naš podsvesni um ''odgovara'' preko viska, L-antena ili drugih alatki koje se pri tom koriste.

Način delovanja mišića na L-antene objasnio je Jan Merta nizom eksperimenata kojima dokazuje da signal koji čovek primi uslovljava fiziološku reakciju, koja se prenosi na antene koje ''pokazuju'' to reagovanje. Mišić koji reaguje tom prilikom je carpi-radialis flexor. Uočava se, dakle da su pokreti uslovljeni našim nesvesnim bićem.
Poznati fizičar sa Univerziteta u Misuriju, Ž.V. Harvalik, objašnjava radiesteziju na sledeći način:

''Male promene u magnetnom polju ili elektromagnetnom zračenju stimulišu prijemnike koji se nalaze u nadbubrežnoj žlezdi i hipofizi. Tako se stvara sistem trodimenzionalne percepcije koji omogućava čak da se prepozna oblik. Stimulans se prenosi na mozak koji je sposoban da dešifruje ogromnu količinu signala. Mozak ''naređuje'' ruci da izvrši kružni pokret, a istovremeno u kapilare ''šalje'' pojačan priliv krvi. Izvanredna povezanost mozga sa mišićnim sastavom šake omogućuje da se i najneznatniji impuls iz mozga registruje u motorici šake. Reakcije motornog sastava šake, izazvane radiestezijskom primljenom informacijom, prenose se na radiestezijski instrument koji reaguje.''

Loš glas koji je pratio ovu oblast, prvenstveno je bio izazvan neznanjem i svrstavanjem radiestezije u grupu nepoznatih kategorija i veština. Danas se ova delatnost bazira na naučnim osnovama. Poznato je da sve što se događa na Zemlji i u kosmosu ima svoju zakonitost, bila ona ''vidljiva'' za čoveka, ili ne. Svuda oko nas važe zakoni kosmosa – uticaj Sunca i njegovog sistema, rotacija Zemlje oko Sunca i oko svoje ose, te smena godišnjih doba i dana i noći, sila gravitacije, sastav Zemlje i promene u njoj, prirodni i prinudni poremećaji u slojevima Zemlje, uticaj Meseca sa svojim menama – svi ti uticaji deluju na čoveka. Međutim, čovek nema receptore, tj. čula da u momentu oseti štetna zračenja ali, živeći u okruženju tih zračenja, itekako ih oseća i to - kroz narušeno zdravlje. Naime, naše energetsko i informaciono telo neprestano štite fizičko telo od spoljašnjeg štetnog zračenja, pa se na taj način energija troši na odbranu, umesto da služi za funkcionisanje fizičkog tela. To dovodi do pada imuniteta i do bolesti.

I današnja nauka nesporno potvrđuje da štetna zračenja direktno utiču na osećanja i zdravlje čoveka, a efekti pogrešnog mesta spavanja i boravka čoveka, dovode do katastrofalnih posledica po ćelije ljudskog organizma i uopšte živih bića.

Dobro je poznata izreka u narodu: ''Ako ne znaš gde da staviš krevet u prostoriji, ti pusti psa u nju i gde on legne - tu je dobro mesto", jer psi po svojoj prirodi osećaju štetna zračenja i izbegavaju ta mesta. Isto tako, u toku detekcije mesta zračenja u prostoru, sva negativna zračenja se preko L-antena ili viska prenose se na onoga ko meri, tj. na radiestezistu, pa je samim tim ugroženo njihovo zdravlje.

Kao dokaz tome jeste činjenica da je radni vek radiestezista dosta kraći u odnosu na radni vek ljudi drugih zanimanja. To je još jedan dokaz o štetnosti zračenja i njihovog negativnog uticaja na zdravlje čoveka. Zamislite kakve su posledice tog zračenja za osobu koja spava ili radi na jednom takvom mestu godinama, ako se zna da štetno utiče na onoga ko samo detektuje ta mesta.