Kako kupovati i čuvati kolače

Na šta bi potrošači trebalo da obrate pažnju prilikom kupovine kolača? Da li je bezbedno kupovati upakovane kolače na pijacama? Koliko se danas koriste aditivi u proizvodnji torti i kolača?




Na ova i još neka pitanja u vezi sa kolačima, za "Potrošač" je odgovorio vlasnik Fabrike torti i kolača "Slatki dan", Nedeljko Milovac.

On kaže da je najvažnije da takva vrste robe ima proizvođačku deklaraciju, koja bi trebalo da prati svaki proizvod, bez obzira na to gde se kupuje. Deklaracija mora sadržati podatke u vezi sa karakteristikama proizvoda, datumom proizvodnje, rokom trajanja, energetskom vrednošću.

"Proizvode bez deklaracije ne bi trebalo, ni u kom slučaju, kupovati. Izuzetno je značajno da je proizvod napravljen po zahtevima Hasap standarda, čijim poštovanjem se garantuje zdravstvena ispravnost proizvoda, kao i po ISO standardima jer oni sa druge strane garantuju stalan kvalitet proizvodima", objašnjava Milovac.

Na pitanje da li je bezbedno kupovati upakovane kolače na pijacama, on kaže da se to nikako ne preporučuje.

"Takav proizvod nikako ne može ispunjavati minimum potrebnih uslova koji bi garantovali njegovu zdravstvenu bezbednost. U ovom slučaju se ne može garantovati poreklo sirovina, termička obrada osetljivih sirovina (poput svežih jaja, kod kojih postoji realna opasnost od zaraze salmonelom ukoliko se ne obrade na pravi način)..."

Kolače, kore za pite i pekarske proizvode ne bi trebalo kupovati na ulici, haubama automobila nego na mestima registrovanim za prodaju, savetuju iz Poljoprivredne inspekcije Generalnog inspektorata Ministarstva poljoprivrede. Ova inspekcija je, inače, od početka godine obavila oko 700 kontrola proizvođača pekarskih proizvoda i van prometa stavila 2.720 kilograma ovih proizvoda.

"Promet ovih proizvoda, pa i kolača, nije dozvoljen na pijačnim tezgama, trotoarima i drugim neregistrovanim mestima za prodaju. Prijave potrošača uglavnom prosleđujemo nadležnim službama koje obavljaju kontrolu nedozvoljenih delatnosti, a to su pre svega komunalna i tržišna inspekcija", kaže Nenad Vujović, načelnik Poljoprivredne inspekcije.

On savetuje potrošače da ove proizvode kupuju na prodajnim mestima koja su za to predviđena i registrovana, kao što su marketi, STR radnje. Veoma je važno da potrošači obavezno obrate pažnju na deklaraciju kako bi se upoznali sa proizvodom koji kupuju, rokom trajanja i sastavom, kaže Vujović.

Pravilnikom o deklarisanju i označavanju upakovanih namirnica je propisano da namirnica sadrži sledeće podatke: naziv pod kojim se namirnica prodaje; spisak sastojaka, neto količinu; rok upotrebe; uslove čuvanja namirnice, seriju (šarža, partija ili lot) namirnice; naziv i sedište, odnosno adresu proizvođača i druge podatke od značaja za potrošača.

"Zakon o bezbednosti hrane upravo nalaže da su proizvođači dužni da plasiraju na tržište proizvode koji su bezbedni za upotrebu i da odgovaraju za svoj proizvod. Jedna od najvažnijih posledica donošenja Zakona o bezbednosti hrane predstavlja unapređenje zaštite prava potrošača, pri čemu je cilj zakona usmeren ka krajnjem potrošaču, odnosno uspostavljanju sistema u proizvodnji hrane koji obezbeđuju sve preduslove da se bezbedan proizvod nađe na trpezi krajnjeg potrošača", objašnjava Vujović i dodaje da ovaj propis predviđa i kaznenu politiku neodgovornim učesnicima u lancu proizvodnje i prometa hrane od 300.000 do 3.000.000 dinara.

(MONDO)