Tečni teleskop na Mesecu

Umetnički prikaz koncepta budućeg tečnog polarnog teleskopa. Levo je prikazan astronaut zbog razmere. Cilindar ima svrhu zaštite od zračenja Sunca koje je uvek na horizontu. Ogledalo je napravljeno od reflektujuće tečnosti koja se ravnomerno okreće i kao što se tečnost diže uz zidove šolje kada se meša. tako će i tečnost sočiva zauzeti svoj idealan položaj. Ravnomerna rotacija i gravitacija Meseca stvoriće ekstremno preciznu zakrivljenost sočiva.



Možda će za čovekovu budućnost u kosmosu biti potrebno i uključivanje divovskog infracrvenog teleskopa sa tečnim sočivom na južnom polu Meseca, elektrostatičkog radijacionog štita iznad buduće stalne baze na tlu našeg najbližeg suseda ili genetski modifikovanih biljaka projektrovanih da mogu da prežive u ekstremnim uslovima na Marsu.

Ovo ti Izgleda kao nabacane teme iz SF romana? Ne. Ovo su samo neki od predloženih i već isfinansiranih projekata koji se razvijaju pod okriljem NASA–inog Instituta za napredne planove [NASA Institute for Advanced Concepts (NIAC)] i koji će možda u skoroj budućnosti postati realnost.

Kao možda najinteresantniji, pogledajmo, naprimer, predloženi teleskop. Prednosti predloženog koncepta su višestruke. Procenjuje se da bi životni vek takve opservatorije bio makar 10 puta duži nego sličnih uređaja u orbiti oko Zemlje, a mogla bi da posluži i kao stabilna platforma za različite vrste drugih teleskopa duž elektromagnetnog spektra. Relativno stabilna temperatura bi takođe predstavljala prednost, a smanjena gravitacija bi omogućila da se prave ogledala veličine od 20 pa čak do 100 i više metara u prečniku!



ALPACA istražuje više od 3 kubna gigaparseka kosmosa i očekuje se da će otkriti oko 70.000 zvezdanih jata i time obogatiti SDSS katalog.

CCD kamere teleskopa ALPACA snimaju dugačke trake neba široke 3 stepena. Kako Zemlja rotira, tako svi objekti prolaze kroz vidno polje i bivaju mereni. Efektivna žižina daljina je oko 10.000 m.

Osnovni optički dizajn teleskopa je modifikovani Baker–Paulov 3–metarski sistem, koji omogućava snimanje objekata manjih od 0,25".

ALPACA je u stanju da otkrije NEO asteroide veličine 50 metara na udaljenosti od 1 A.J. ili od 1 km ako su dalji od Jupitera (5,2 A.J.).
Svake noći otkriva oko 50 objekata Kajperovog pojasa.
Pola vremena svake godine teleskop potroši u traganju za promenama u sjaju zvezda u našoj galaksiji. Svake godine se registruje oko 10.000 slučajeva mikrosočiva, što mogu da izazovu i vansolarne planete.

Jednu od mana svakako predstavlja cena, jer je potrebno da se prethodno nekoliko puta sleti na Mesec i donese oprema, a tu su i problemi sa prašinom i preciznim upravljanjem i navođenjem uređaja, jer na Mesecu neće moći da tu ulogu vrše žiroskopi, kao što je to slučaj kod teleskopa koji se nalaze na stabilnim orbitama oko Zemlje.

Interesantno je da teleskopi sa tečnim ogledalom već postoje i da se nalaze na Zemlji. Jedan od njih je 6–metarski živin teleskop u Britanskoj Kolumbiji ili 8–metarski zenitni teleskop ALPACA (Advanced Liquid–mirror Probe for Asteroids, Cosmology and Astrophysics) u Čileu.

Novi lunarni teleskop bi omogućio istraživanje ranog kosmosa u vreme stvaranja prvih zvezda i njihovog grupisanja u protogalaksije. Očekuje se da je zračenje takvih objekata u mirovanju negde na talasnoj dužini od oko 0,1–1 μm i da ima crveni pomak reda veličina oko 20.

Teleskop od "samo" 20 metara u prečniku mogao bi da uhvati galaksije 100 puta slabijeg sjaja od planiranog Džemsovog infracrvenog teleskopa [James Webb Space Telescope (JWST)] (Saša daj molim te ovde link ka onom textu koji sam već napisao o JWST u avgustu), najjačeg planiranog do sada, a čije lansiranje neće biti pre juna 2013. godina.

Pošto je maksimalna talasna dužina na kojoj se vrši osmatranje limitirano pozadinskim zodijačkim sjajem, očekuje se da će za pravu oštrinu teleskopa biti potrebna temperatura ogledala od najmanje 150 K, a to će omogućiti talasne dužine od oko 4–4,3 μm.

Po svojoj osetljivosti, lunarni teleskop će biti predstavnik sledeće generacije, naslednik HST i JWST teleskopa. Pošto će JWST imati ogledalo od 6,5 m, dok će ogledalo lunarnog teleskopa biti prečnika od najmanje 20 m (površine 300 m2), očekuje se da će biti preko 30 puta osetljiviji, a ako bi imao 100 m u prečniku (površine 7.600 m2), bio bi više od 1.000 puta osetljiviji.

Samo sočivo bi moralo da bude napravljeno od novih vrsta tečnosti, jer se živa ledi na 150 K. Po rečima prof. Kena Seddona, koji je sa svojim timom zadužen za taj problem, kandidati su neke jonske tečnosti, a vrlo mnogo obećavaju i bezbrojne tečne neorganske soli.

Kao što se iz svega avedenog vidi, pred inženjerima i tehnolozima su mnoga pitanja koja još treba rešiti, ali je očigledno da je napredak čoveka nezaustavljiv. Da li se to nažalost odnosi samo na tehnologiju, takođe će pokazati buućnost.