Aspartam – veštački zasladjivač ili slatki otrov

Najverovatnije ne očekujete, da vaš zdravi jutarnji light jogurt može biti vaš najveći neprijatelj. Ili da dijetalni napitak koji vas „štiti“ od kilograma i nije tako dijetalan, a ni sve light namirnice nisu uopšte bezopasne.

Naime, ozloglašena prehrambena industrija već neko vreme prikriva zabrinjavajuće rezultate ispitivanja uticaja aspartama na naše zdravlje. Aspartam naime sadrži 10% metanola, koji može biti smrtonosan već pri dozi od dve čajne kašičice, jer se u telu pretvara u formaldehid i mravlju kiselinu. U aspartamu isto tako nalazi se i fenilalanin i aspartamska kiselina, koja se inače u kombinaciji sa aminokiselinama postepeno razgrađuje, a u toj kombinaciji brzo dolazi do centralnog nervnog sistema u nenormalno visokim koncentracijama i tako preterano stimuliše moždane ćelije, što za posledicu ima i njihovo odumiranje. Aspartam uništava seksualni nagon i izaziva druge seksualne tegobe, sprečava normalan razvoj fetusa, uzrok je spontanim pobačajima i urođenim manama novorođenčadi, izaziva migrene, multipleks sklerozu, dijabetes, alchajmerovu bolest i tumore. Ako se količina fenilalanina u krvi trudnice petostruko poveća, to izaziva 10% smanjenje IQ ploda.

Pogrešno je takođe i mišljenje da je aspartam koristan pri smanjenju težine (light ovo i ono). Uprkos tome, da je reč o tzv. dijetetskom prehrambenom dodatku, fenilalanin u aspartamu onemogućava nastajanje serotonina, supstance koja, između ostalog, reguliše i osećaj sitosti. Stručnjaci povezuju problem povećanog broja debelih ljudi posle 1980. sa istovremenom pojavom „dijetetskih“ proizvoda sa aspartamom.

London Evening Standard 2005.g. izveštava o kliničkim pacijentima koji su bili na ivici ludila zbog nesanice, teskobe i teškoća sa razmišljanjem, čije se stanje neverovatno poboljšalo, po prestanku uzimanja proizvoda koji sadrže aspartam.

Istraživanja iz 1994.godine na Harvadu su dijetalne napitke povezala sa lomovima kostiju kod četrnaestogodišnjih devojčica. Vodič prehrambenih dodataka, koji je izdao Northern Allergy Centre iz Australije, pod imenom aspartam navodi samo: „Aspartam ima previše štetnog delovanja, da bi ih nabrajali u ovom popisu!“

Količina metanola u telu ne bi trebala prelaziti 7,8mg na dan. Jedan litar pića, koje je zaslađeno aspartamom (Coca-Cola, Pepsi, Sprite, Tonik, Ledeni čajevi, napitci za dijabetičare, Inka, …) popis je predug, sadrži oko 56 mg metanola. Tako ljudi, koji pojedu više proizvoda sa aspartamom, unesu 250mg etanola dnevno u telo, što 32 puta prelazi preporučenu granicu.



No, aspartam je osigurao mesto u našoj svakodnevnoj ishrani uz veliku pomoć korupcije prehrambenih giganata. Godine 1996. bile su napisane 164 studije, od kojih je 74 finansirala aspartamska industrija. 90 je bilo nezavisnih i od tih je 83 navelo jednu ili više tegoba sa aspartamom. Čak 6 od preostalih 7 ispitivanja, koje nisu našle nikakve tegobe, bilo je vođeno od strane aspartamske industrije.

Aspartam nalazimo u gotovo svim proizvodima sa natpisom „bez šećera“, pre svega u light osvježavajućim pićima pa i u žvakaćim gumama, dijetetskim napitcima, lakim jogurtima i slično, čak i u hlebu.

Aspartam je veštački zaslađivač, koji se dodaje mnogim napitcima (dijetalna pića) i jelima (jogurti – light) i slatkišima (bombonama, Tik-tak, žvakaćim gumama).

On je u izuzetno širokoj upotrebi u savremenoj ishrani, uprkos tome što uzrokuje zabrinjavajuće simptome, od gubitka pamćenja, pa sve do tumora na mozgu. FDA (američka uprava za hranu i lekove), ga je odobrila kao siguran prehrambeni dodatak, mada je aspartam jedna od najopasnijih supstanci, koju dodaju u hranu.

Aspartam je stručno ime za veštački šećer,poznat i pod zaštićenim imenima NutraSweet, Equal, Spoonful, Equal-Measure itd. Otkrili su ga slučajno 1965. kada je James Schlatter, hemičar kompanije G. D. Searle, testirao neki ljek protiv čira na želudcu.

Godine 1981. aspartam je bio odobren za upotrebu u prehrani, a za zaslađivanje gaziranih pića 1983. Godine 1985. je kompanija Monsanto kupila kompaniju G. D. Searle, koju je potom podelila na dve samostalne sestrinske firme, Searle Pharmaceuticals i NutraSweet Company.

Aspartam je krivac za više od 75 % negativnih reakcija na prehrambene aditive, koje prijavljuju FDA. Mnoge od tih reakcija su veoma ozbiljne, kao epileptični napadi, pa čak i smrt, što je moguće pročitati još februara 1994. u izveštaju Američkog ministarstva zdravlja i socijalne zaštite.

Među 90 različitih dokumentovanih simptoma uzrokovanih aspartamom, koji su navedeni u tom izveštaju su: glavobolje i migrene, kod manje djece odmah po uzimanju u hrani ako je u većoj dozi izaziva povraćanje i mučnine, vrtoglavica, gubitak svesti, slabost, utrnulost, grčevi u mišićima, povećanje težine, kožni osipi, depresija, umor,razdražljivost, ubrzan rad srca, nesanica, teškoće sa vidom, gubitak sluha, otežano disanje, napadi panike, poremećaji govora, gubitak čula ukusa, zujanje u ušima, gubitak ravnoteže, otežano pamćenje i bolovi u zglobovima.

Naučnici koji su proučavali neželjena delovanja aspartama utvrđuju da unošenje tog sredstva može izazvati, podstaći ili pogoršati hronične bolesti, kao što su: tumor na mozgu, multipleks skleroza epilepsija, hroničnog umora, Perkinsonova bolest, Alchajmerova bolest, duševna zaostalost, limfom, deformacije kod novorođenčadi, bol u mišićima i dijabetes – a ima ga u svim proizvodima za dijabetičare.

Glavni sastojci aspartama su: aspartinska kislina (40%), fenilalanin (50%) i metanol (10%). Posebno problematičan je metanol, koji je smrtno opasan otrov. Pri zagrevanju aspartama iznad 30°C stvara se slobodni metanol, koji može izazvati trovanje.



I još savet za kraj – Duga je istorija korišćenja šećera i meda. Njima se nismo trovali. Možda smo bili malo deblji ako smo preterali, ali nisu nas ubijali i trovali. Prirodni zaslađivači kao med, javorov sok, melasa, šećer od trske ili repe, su prirodno nastali i proizvod su duge Zemljine evolucije, te hiljadu godišnjeg korišćenja tih proizvoda – hrane. Aspartam je 200 puta slađi od šećera, što znači tabletica aspartama je kao 200 kašičica šećera.

Razlika je u dejstvu nakon konzumiranja: aspartam truje, a šećer samo goji, pa ako baš stvarno ne preteramo nećemo se ni ugojiti. Prisetimo se samo kada je počeo linč starog dobrog šećera, ne znate, e upravo onda kada su izmislili aspartam i otkrili da je jeftinija njegova proizvodnja nego proizvodnja šećera. Izračunali su svoju dobit i odlučili ubiti šećer, med i čoveka.

Dakle, kada sledeći put kupujete neki proizvod, na kojem piše velikim slovima BEZ ŠEĆERA, pogledajte najsitniji tekst na pakovanju. Ako na njoj piše da sadrži ASPARTAM ili fenilalanin koji je njegov sastavni deo, setite se da se igrate svojim zdravljem i zdravljem svoje dece. Zato dva puta razmislite, pre nego što vas vaše dete sledeći put zamoli za neki light napitak ili žvakaću gumu – bez šećera.

P.S. Monsantova licenca za aspartam uskoro ističe, što znači da će spomenuti veštački zaslađivač biti još šire zastupljen u namirnicama. Inače Monsanto je već patentirao novi proizvod – Neotame, koji je desetostruko jači od aspartama i naravno, još štetniji.

P.P.S. Uzgred, u SAD prehrambeno – farmaceutski lobi intenzivno radi na tome da aspartam ne treba obavezno navesti na deklaracijama namirnica, što znači, u tom slučaju uopšte ne bismo mogli znati, da određena namirnica sadrži prehrambeni otrov aspartam.