Zemlja - katastrofalna istrebljenja

Život na Zemlji trpi katastrofalna istrebljenja svakih 27 miliona godina, tvrde naučnici.

Tokom poslednjih 500 miliona godina, najmanje, događala su se "eksplozivna" istrebljenja svakih 27 miliona godina, kažu Adrijan Melot, astrofizičar Univerziteta Kanzas, i Ričard Bambah, paleontolog sa instituta Smitsonijan, prenosi "Telegraf".

Na periodična masovna istrebljenja je već ukazivano – navodi se da Sunce ima ogromnog, mračnog suseda, koji orbitira oko njega svakih 27 miliona godina, svaki put izbacujući kišu kometa iz takozvanog kometnog oblaka sa granice Solarnog sistema, koja pada na Zemlju. Ovaj hipotetični mračni satelit nazvan je Nemezis.

Međutim, regularnost istrabljenja i vremenski periodi tokom kojih se javljaju, 500 miliona godina koje su istražili Melot i Bambah, izgleda da isključuju ovu mogućnost.

To je zato što je u poslednjih 500 godina Sunce imalo bliske susrete sa mnogim drugim, poznatim zvezdama. Gravitacija ovih zvezda uticala bi na orbitu Nemezisa, utičući na gubitak regularnog ciklusa od 27 miliona godina.

Vrhunac bi trebalo ili da je postepeno izmenjen do 20 odsto, što bi dovelo do "razređivanja" tokom eona, ili da je izmenjen iznenada, što bi dalo dva ili više vrhunaca po jednom ciklusu. Umesto toga, vrhunac se događa redovno, svakih 27 miliona godina, sa 99 odsto verovatnoće da u pitanju nije slučajnost.

"Fosilni podaci, koji su pokrenuli ideju o Nemezisu, sada se bune protiv toga", smatraju istraživači.

Ovo ukazuje da nije reč o skrivenom, nebeskom telu, već o nečemu što je bliže Zemlji, jer je malo verovatno da bi bilo šta u svemiru održalo tako regularni ritam tokom toliko dugog vremenskog perioda.

Istrebljenja rangiraju od totalnih katastrofa, koja uništava većinu vrsta na Zemlji, do onih manjih, kao onih nedavnih, u kojima je uništeno deset odsto poznatih vrsta.

Nema, međutim, razloga panici, poručuju istraživači – poslednji takav događaj odigrao se pre 10 miliona godina, pa ima dosta vremena za istraživanje pre sledeće katastrofe.