Objašnjeni "bliski susreti sa smrću"

Aktivnost moždanih talasa osoba koje umiru dovode do naleta električne aktivnosti u mozgu, što može da bude uzrok nadrealnih iskustava. Tako su načunici sada objasnili hodanja kroz tunel, pojavljivanja jake svetlosti ili lebdenja iznad vlastitog tela u trenucima kada je osoba na samoj "ivici" života.

Mnogi ljudi koji su se izvukli iz "sigurne smrti", kasnije su tvrdili da dok su umirali bili su okupani jarkom svetlošću i osećali potpuni mir hodajući tunelom.

Neki su svoj "susret sa smrću" opisali kao da su videli Isusa Hrista ili proroka Muhameda, dok su drugi navodili da su lebdeli iznad svog tela koje je ostalo da leži na samrtničkoj postelji.

"Jarka svetlost je posledica električne aktivnosti umirućeg mozga. Smrt nije raj, a ni pakao", tvrde naučnici.
Istraživački tim američkih naučnika pod vođstvom dr Lakmira Čavla, koristio je elektrocefalograf - uređaj koji meri aktivnost mozga, da bi ispitivali sedam neizlečivo bolesnih osoba.

Primetili su da su trenuci pred smrt bili preplavljeni navalom moždanih talasa koji su trajali od 30 sekundi do tri minuta. Aktivnost je bila slična onoj kao kod potpuno svesnih ljudi, a ubrzo posle toga kada bi moždani talasi popustili, osobe su bile proglašavane zvanično mrtvima.

"Smatramo da iskustva bliska smrti mogu biti uzrokovana talasom električnih impulsa koji se oslobađaju kada mozak ostaje bez kiseonika. Kako protok krvi usporava, a nivo kiseonika pada, moždane stanice ispaljuju poslednje električne impulse", objasnio je dr Čavla iz američkog medicinskog centra Džordž Vašington.

Prema njegovim rečima, taj proces počinje u jednom delu mozga i kaskadno se širi na ostale delove i upravo to bi moglo osobama na samrti davati takve mentalne senzacije, piše britanski "Dejl telegraf".

To je prvo istraživanje koje sugeriše da sva iskustva "bliskog susreta sa smrću" imaju fiziološki uzrok i isključivo biološko objašnjenje.