Problem muzike iz kafića će rešiti „akustične zone“

Vlasnici kafića se plaše da će ostati bez gostiju ako budu morali u 22 sata da gase muziku

Odlukom da u kafićima posle 22 sata nema muzike, čini se, niko nije zadovoljan. Kafedžije kažu da će im to samo oterati klijente, gosti da je besmisleno sedeti u kafiću ako nema muzike, a deo sugrađana nije ni ovim zadovoljan, već traži da im se radno vreme ograniči do 23 sata. Gradske vlasti kažu da je ovo samo prvi korak u rešavanju dugogodišnjeg problema buke i da predstoji donošenje pravilnika o akustičnim zonama grada koji će odrediti gde će i koliko glasno moći da se pušta muzika.



Predlog odluke o radnom vremenu ugostiteljskih objekata juče je usvojilo Gradsko veće, a Skupština grada o njoj će glasati na sednici koja će biti održana u sredu 29. decembra. Novom odlukom radno vreme kafića i kafe barova u stambenim zgradama biće do ponoći, odnosno do jedan sat posle ponoći petkom i subotom, s tim da će biti u obavezi da muziku gase u 22 sata. Pomenuta ograničenja, međutim, ne važe za sve. Ona se ne odnose na splavove, kafiće i restorane u Skadarliji i one koji se nalaze u tržnim centrima i poslovnim zgradama. Oni čak mogu i duže da rade, ali pod uslovom da ne smetaju stanarima u njihovoj okolini.

Sledeći korak u rešavanju problema buke, kako kaže Željko Ožegović, član Gradskog veća, jeste zoniranje grada.


- Stanje će se još više popraviti kada bude doneta odluka o akustičnim zonama grad Beograda. Pre godinu dana je donet Zakon o zaštiti od buke, na osnovu kojeg je napravljen pravilnik kojim se uređuje metodologija za zoniranje akustičkih zona. To će biti osnova prema kojoj će loklane samouoprave odrediti svoje akustične zone. Pravilnik je usvojen u oktobru i mi smo već počeli da radimo na određivanju akustičnih zona u Beogradu, što bi trebalo da bude završeno za nekoliko meseci. Na ovaj način ćemo definisati gde su stambene zone i gde se i koliko glasna može puštati muzika - objašnjava Ožegović.

I Dejan Smiljanić, suvlanik „Crne kornjače“, kaže da je takvo zoniranje potrebno.

- Problem je što se propisi donose generalno. Oni bi trebalo da važe po delovima grada, odnosno da budu određeni delovi grada u kojima lokali mogu da rade, recimo, celu noć i da budu delovi grada gde to nije dozvoljeno. U suprotnom, Beogard će izgubiti priču da ima najbolju zabavu. A živi se od turista koji baš zbog toga dolaze. Čak bi trebalo odrediti delove godine u kojima neke zabrane ne bi važile, recimo kao što je sada Nova godina, kad ima najviše turista. To se radi u mnogim državama. Na primer, u Hrvatskoj su dozvolili pušenje u kafićima kad je bila turistička sezona, a kada je prošla, ponovo su uveli zabranu - kaže Smiljanić.