Roditelji ključ vaspitanja

U sazrevanju dece i oblikovanju karaktera koji će odražavati
njihovu ličnost u odraslom dobu, roditelji imaju presudnu ulogu.
Za dobar psihofizički razvoj deteta važna su oba roditelja,
naglašavaju dečiji psihijatri. U tom odnosu, majka, prvenstveno, treba
da pruža nežnost, podršku i razumevanje, što će biti od izuzetne
važnosti u odraslom dobu kada se uspostavljaju različiti odnosi sa
drugima, pogotovo partnerski. Otac, s druge strane, predstavlja model
doživljavanja realnosti.




Naravno, ove podele nisu striktne, ali, porodica danas često nije u
mogućnosti da odgovori ovim zahtevima, jer ili nije kompletna, ili ima
tešku ekonomsku situaciju, zbog čega je usredsređena na zarađivanje za
život. Zapravo, sve je više samohranih majki i očeva na rubu
egzistencije.

Tradicionalna porodica praktično nestaje, a rađaju
se neki novi oblici porodičnog ponašanja. U takvom porodičnom miljeu
deca su, nažalost, sve više suočena sa nestabilnim i nepredvidivim
okolnostima u kojima roditelji ne mogu da im pruže sve što im je
potrebno. Ne samo ekonomski, već i psihološki, što nosi dalekosežnije
posledice koje donosi manjak ljubavi, pažnje, razumevanja, strpljivosti,
iskrenosti, doslednosti.

U okolnostima prezauzetosti roditelja
priskaču bake, deke, ujaci, stričevi, tetke... Međutim, stručnjaci
upozoravaju da oni nisu odgovarajuća zamena za roditeljsko odsustvo.
Pokušavajući da nadoknade ono što deci nedostaje, često preteruju u
popustljivosti. A udovoljavanje svakom njihovom hiru može dovesti do
ozbiljnih problema. Uz popustljivost deca počinju da ispoljavaju
nerealne potrebe i zahteve, kao i verovanje da se svaki problem može
rešiti uz pomoć drugog i uz bezrezervnu podršku.

S obzirom na to
da ovakvo ponašanje nije moguće u kasnijem odraslom dobu, roditelji i
svi oni koji brinu o detetu treba da ga vaspitavaju tako da zna zašto je
nagrađeno, a zbog čega mu je nešto uskraćeno. Pod nagradama se ni u kom
slučaju ne podrazumeva novac, niti pod kaznama batine. Roditelj koji je
zrela, odgovorna, ostvarena ličnost, relativno zadovoljna ličnim,
profesionalnim i partnerskim odnosima, može stvoriti dobar milje za
odrastanje deteta. Uspešan je i onaj roditelj koji nije savršen, ali ume
da prepozna greške, pokušavajući o njima da misli, svestan vremena u
kome živi, ograničenja i mogućnosti. Takva osoba potrebe rešava po redu
hitnosti i važnosti, ne zaboravljajući šta je za njegovo dete u datom
trenutku najvažnije. Dobar je onaj roditelj koji poštuje ličnost deteta,
koji je svestan njegove snage i slabosti, koji ume da ga hrabrite i
pohvali kada god za to ima razloga. Mislite, takođe, i na načine kojima
detetu ukazujete na greške. Važno je i da razgraničite koje su od
aktivnosti detetu neophodne i odgovarajuće njegovom uzrastu, a koje
predstavljaju njihove neispunjene ambicije, poručuju stručnjaci
roditeljima.

PRIVRŽENOST PORODICI
Deca iz
porodica koje su održavale bar deo običajnih, porodičnih i svečarskih
rituala kao odrasli imaju izraženiji osećaj pripadnosti sopstvenoj
porodici. Biće privrženiji kao roditelji i bolji članovi poslovnog tima.

Zato,
umesto verbalnih saveta u određenim situacijama, tu poruku potvrdite i
pokažite svojim primerom. Takođe, ne rešavajte probleme svog deteta, već
ga usmerite da samo nađe rešenje. Pomozite svom detetu da stasa u
odgovornu, zrelu, sigurnu, samostalnu i zadovoljnu ličnost.

MANE
MODERNOG RODITELJSTVA
U prvobitnoj ljudskoj zajednici bolje
su odgajana deca nego danas, u 21. veku, tvrdi prof. dr Darsija Narvaez
sa američkog univerziteta Notr Dam u Indijani. Savremene metode
roditeljstva koje uključuju ostavljanje bebe da plače, dugo držanje u
kolicima i sedeljkama u automobilu, kao i sve manje prilika da deca
slobodno šetaju i borave izvan kuće, stvara novu disfunkcionalnu
generaciju.
„Topla i uvek dostupna briga smiruje dečiji mozak, što je
neophodno za formiranje ličnosti i upoznavanje sveta. Naše istraživanje
pokazuje da se temelj morala formira rano u detinjstvu, ali moderno
roditeljstvo sve više uskraćuje osnove koje vode ka osećaju zadovoljstva
i stvaranja pravog moralnog kodeksa“, naglašava dr Narvaez.

Istraživanja
pokazuju da deca koja provode vreme izolovano i van igre, imaju sve
više šansi da razviju hiperaktivnost i druge zdravstvene poremećaje. Do
izražaja posebno dolazi mentalna nestabilnost, egocentrizam,
bezosećajnost.

Izvor: NOVOSTI