U našim venama teče krv sibirskog pretka

Višegodišnja istraživanja ostataka pronađenih u sibirskoj pećini otkrila su da su pre 30.000 godina živeli čovekovi preci čiji se genetski kod potpuno razlikovao od ljudskog. Misteriozna nova vrsta koja je živela uporedo s našim najbližim rođacima neandertalcima pronađena je 2008. u Denisovoj pećini na planini Altaj. Ovo je prava naučna senzacija, kaže profesor Kris Stringer iz Muzeja prirodnih nauka u Londonu.

Pećinski ljudi, kojima su naučnici nadenuli ime “denisovci”, identifikovani su na osnovu DNK iz kosti malog prsta i korena zuba devojčice stare između pet i sedam godina, koju su antropolozi nazvali “X žena”. Zajedno sa kostima u pećini na Altaju pronađeni su brojni ukrasi i nakit. Denisovci su fizički izgledali drugačije od neandertalaca i savremenih ljudi, iako su i oni hodali na dve noge.

“Pravo je čudo kako je dobro sačuvana DNK”, kaže dr Ričard Grin sa Univerziteta Kalifornije u Santa Kruzu i dodaje da ovo istraživanje popunjava praznine u saznanjima o čovekovim precima.

“Voleli bismo da otrkijemo mnogo više o denisovcima i njihovim kontaktima s drugim ljudima. Morate da se zapitate da li nam predstoji otkriće još jedne vrste. Da li postoji i peti akter ove priče”, ističe naučnik.

“Nova podvrsta za sada nije dobila zvaničan naziv zbog toga što je za to potrebno više podataka o građi njihovog tela”, objašnjava Mihail Vasiljevič Šunjkov, zamenik direktora Instituta arheologije Ruske akademije nauka i koautor članka o ovom otkriću objavljenom u časopisu “Nejčer”. “Ipak, možemo da kažemo da je zajednički predak denisovaca i neandertalaca, čiji su genomi proučeni, živeo približno pre 640.000 godina. Samo jedan narod koji danas živi na Zemlji - a to su stanovnici ostrva Melanezije, ostrva severno i istočno od Australije - ima četiri do šest odsto zajedničkih genetskih karakteristika, dok svi ostali savremeni ljudi, osim Afrikanaca, imaju zajedničke gene s neandertalcima, i to između jedan i četiri odsto.”

Denisovci su živeli u doba kada su se naši preci i neandertalci bavili lovom i ribolovom, pravili i nosili nakit, oslikavali zidove pećina i rezbarili po kostima životinja. Analiza DNK je pokazala da zub i prst ne pripadaju toj grupi drevnih ljudi, što je naučnike nagnalo da dešifruju njihov kompletan genom. Analiza je obavljena u Nemačkoj u Institutu za evolucionu antropologiju „Maks Plank“.

Antropolozi smatraju da je drevni altajski čovek koegzistirao i ukrštao se s direktnim precima savremenog čoveka i neandertalcima pošto su im se prostranstva koja su naseljavali presecala.

Naučnici su i ranije nailazili na posredne dokaze da su istovremeno s precima “razumnog čoveka” Evroaziju naseljavali i njegovi “dalji rođaci”, ali sada za to imaju i dokaz. Profesor Svante Pabo iz Instituta „Maks Plank“ iz Lajpciga, vođa istraživačkog tima, tvrdi da su na zapadu živeli neandertalci a na istoku altajski čovek ili Homo altaiensis.

Jedna od najvećih misterija u vezi sa novom podvrstom glasi zašto se njihov genetski materijal sačuvao samo kod jednog naroda koji danas živi na našoj planeti - žitelja Melanezije. Po mišljenju profesora Stringera, to se dogodilo zato što je tokom migracije predaka savremenog čoveka iz Afrike preko jugoistočne Azije u Melaneziju, došlo do samo kratkotrajnog ukrštanja dve podvrste, zbog čega se nije sačuvao dublji genetski trag.

Uspravni primati su nastali iz grupe drevnih ljudi koji su napustili Afriku pre otprilike 300.000-400.000 godina.