Duško Radović

(књижевник, песник, писац, уредник дечјих емисија на радију и телевизији)

Душан Радовић рођен је у Нишу, у Прилепској улици, 29.11.1922. од оца Угљеше, железничара, сина проте Михаила из Чачка, и мајке Софије, домаћице, рођене Стефановић, из Ниша.
Био је треће од четворо деце. Живео је, како сам каже, између две
породице, веома различите.Породица Радовић била је из Чачка -
просвећена, образована,строга и пуна врлина. Друга је била породица
Стефановић из Ниша у којој је било обичних људи - железничара, али пуних
топлине и љубави.


Душко на локомотиви свог оца машиновође

Породица Душана Радовића се из Ниша преселила у Суботицу 1928. године где он завршава основну школу и 6 разреда гимназије. Од 1938. живи у Београду. Студира филозофију а затим
ради на разним пословима (Уредник у „Пионирским новинама", уредник дечје
редакције Радио Београда, главни уредник Дечје редакције ТВ Београд
итд.). Са познатог ,,Студија Б" одлази 1983. у пензију. Преминуо је
16.8.1984.год.


Душко са гитаром...

У његовој породици се живело строго и озбиљно. Отац је био веома привржен породици и Душан га је обожавао без обзира што је био строг. Прву песму написао је са 9 година и посветио је
њему.
Душан Радовић је био књижевник, дечји писац, уредник дечјих емисија радија и телевизије, дечјих часописа и ТВ серија. Писао је песме, приче, хумореске, афоризме, сценарије за игране и
документарне филмове. Поједине његове књиге преведене су на немачки, руски, енглески и друге језике. За свој рад добио је низ награда.
Издвајамо награду,,Змајевих дечјих игара", ,,Невен", ,,Младо покољење" и
друге. За текст позоришне представе ,,На слово, на слово" добио је
награду ,,Стеријиног позорја", а за збирку ,,Смешне речи" почасну
диплому ,,Ханс К. Андерсен" међународног друштва за бригу о књигама за
децу . Постхумно добија БИГЗ-ову награду. Захваљујући њему у Београду
излази „Полетарац", један од најбољих часописа за децу у Европи.
Београђани и сада памте његову радио-емисију ,,Београде,добро јутро"
којом их је будио.



Од 1954. до 1984. Душан Радовић је објавио следеће књиге:,,Поштована децо", ,,Тужибаба и још 9 једначинки", ,,Смешне речи", ,,Зашто деца чачкају нос", ,,Како је кит постао домаћа животиња", ,,Причам ти причу", ,,Где је земља Дембелија", ,,Разбојник Кађа и принцеза Нађа", ,,Вукова азбука", ,,Че, трагедија која траје" ( са М. Бећковићем ), ,,Црни дани", ,,Зоолошки врт Београд", ,,Доколице", ,,Београде, добро јутро" ( 3 књиге ), ,,Волимо Београд
свакога дана по мало", ,,Позив добрим људима", ,,Никола Тесла", ,,Није - јесте", ,,Игре и играчке", ,,Крокодокодил", ,,Седи да разговарамо", ,,Плави жакет", ,,Понедељак, Уторак, Среда, Четвртак" - поезија и проза за децу у 4 књиге.
Постхумно су приређене књиге: ,,На слово, на слово", ,,О плакању", ,,Вестерн", ,,Женски разговори", ,,Кратке приче" и ,,На острвy писаћег стола".


Композитори пишу музику на његове стихове: ,,Најбоља мама на свету", ,,Здравица", ,,Јесења песма"...
Душан Радовић је мислио да поезија треба да обрадује а не да збуњује читаоце . Деци је пружио добро књижевно штиво, здраву поуку, игру и ослободио машту. Волео је рад, истину, а
презирао нерад и све што лаже себе и друге. Обичним, разумљивим језиком помаже да у животу сагледамо оно што је истинито, право и да развијамо модеран књижевни укус. Према деци се односи са поштовањем као према одраслој, озбиљној публици. Његов рад је ризница поука и порука као што су: ,,Част ђаку", ,,Поштована децо, Будите искрени и строги према свима
које волите, до којих вам је стало а лепо васпитани за све друге према којима сте равнодушни", ,,Ко уме да се радује - има чему да се радује", ,,Радост је привилегија оних који мисле скромно о себи а лепо о животу", ,,Не морате ви трчати - нека трче деца, деци је то лакше и природније",
,,Имати пријатеља, то значи пристати на то да има лепших, паметнијих и бољих од вас. Ко то не може да прихвати - нема пријатеља", ,,Неко из детињства понесе само успомене а неко сачува у очима, ушима, у срцу још мало оне радозналости и немира па уме да се игра и радује малим
стварима", ,,Не морате бити ни добри ако вам је доброта једина врлина. Лењи и добри, неспособни и добри, равнодушни и добри само су компромитовали доброту".