Otkriveni tragovi rađanja kosmosa

Astronomi su uvereni da su otkrili najstariji trag postojanja kosmosa - tračak svetlosti nastao u trenutku samog rađanja univerzuma.

Istraživači iz Godard centra za svemirske letove NASA u državi Merilend uvereni su da su "uhvatili" tragove radijacije davno iščezlih zvezda koje su rođene u doba najranijeg "detinjstva" kosmosa.

Ovo istraživanje zapravo predstavlja prvi opipljiv ali ne i sasvim pouzdan dokaz postojanja ovih najstarijih zvezda koje su, kako se veruje, bile izvor materijala od kojeg su kasnije stvorene buduće zvezde, među njima i naše Sunce.

Veliki prasak, eksplozija džinovskih razmera posle koje je stvoren univerzum, dogodila se, kako pretpostavljaju astrofizičari, pre 13,7 milijardi godina.

Oko 100 miliona godina posle toga, atomi vodonika počeli su da se spajaju i sagorevaju stvarajući blistave plamteće zvezde. Ostaje, međutim, i dalje misterija kako su te zvezde izgledale.

"Gde su 'živele', kolike su bile, koliku su i kakvu svetlost emitovale i da li su uopšte postojale, mi još ne znamo. Za sada smo samo uspeli da dobijemo prvu informaciju o tim zvezdama", kaže astrofizičar Aleksandar Kašlinski, autor analize objavljene u naučnom časopisu Nejčer.

Kašlinski i članovi njegove ekipe stručnjaka koristili su vasionski teleskop da bi izmerili kosmičku radijaciju - koja je, zapravo, infracrvena svetlost nevidljiva za ljudsko oko - u malom deliću neba.

Ekipa je zatim "oduzela" nivoe radijacija svih do sada poznatih galaksija i zaključila da je ono što je "preostalo" radijacija koju su emitovale te najstarije zvezde.

Eksperiment se može porediti sa snimanjem zvuka na sportskom stadionu ispunjenom publikom, a zatim za montažnim stolom eliminisanim svim zvucima sem glasa jedne jedine određene osobe.

Ako su nalazi naučnika tačni, istraživanje će olakšati saznavanje kako je zapravo kosmos "zasvetleo".

Avi Leb, profesor astronomije na Harvardu, koji nije učestvovao u istraživanjima, procenjuje da je najraniji kosmos najverovatnije bio u potpunom mraku pola miliona godina.

Kasnije se vodonik "stopio" sa plamtećim zvezdama koje su bile od hiljadu do milion puta veće od Sunca i smatra da je naučni tim Kašlinskog, zapravo, otkrio ostatke i tragove upravo tih zvezda.

"Upravo zbog toga je ovo otkriće toliko uzbudljivo i oduševljavajuće, jer smo prvi put naišli na potencijalne dokaze kako se pojavila svetlost prvih zvezda i kada je i kako nastala", rekao je Leb.

I Ričard Elis, profesor astrofizike na Kalifornijskom institutu za tehnologiju, koji takođe nije učestvovao u istraživanju, oprezno se složio sa zaključkom Kašlinskog.

U komentaru u časopisu Nejčer Elis piše: "Čak i najmanja prevara, pa i nenamerna greška vezana za otkrivene signale, donela bi lažne rezultate", upozorio je Elis, ali je naglasio da je tim koji je predvodio Kašlinski "uradio najbolji posao koji omogućava postojeća tehnologija".

"U analizi nisam mogao da pronađem nijednu grešku. Naravno, sledeći korak treba da učine drugi astronomi i dokažu da je Kašlinski u pravu", smatra on.

Ned Rajt, profesor astronomije na univerzitetu u Los Anđelesu, mnogo je sumnjičaviji. On smatra da je proces osporavanja doprinosa radijacije drugih zvezda suviše neprecizan da bi učinio validnim zaključke naučnog tima Kašlinskog i da otkriće ipak teško može biti "ostatak signala o postojanju prastarih zvezda".

"Vrlo sam skeptičan kad je reč o ovim rezultatima i mislim da su oni pogrešni. Mislim da je ono što su videli zapravo nepotpun ostatak iz mnogo bližih izvora", procenjuje Rajt.

Leb se slaže da rezultati Kašlinskog nisu neoborivi, ali zaslužuju čestitke, jer su ipak prvi korak koji predstavlja ugaoni kamen u razumevanju kako su nastale prve zvezde.