Nevidljivost ipak moguća?

Koliko do juče je "plašt nevidljivosti" bio čista naučna fantastika, ali u maju 2006. je, teoretski, postao moguć, a već u oktobru i realnost

Trik se sastoji u korišćenju "metamaterijala" koji, za razliku od "normalnog", prelama ili odbija svetlost na sasvim različit način. Pri tom oni funkcionišu samo u dve dimenzije i na talasnim dužinama mikrotalasa. Ali materijal koji može da usmeri zračenje oko predmeta omogućava da ovaj zaista "nestane". I, priznajmo, to je zaista "cool".

Međutim, Sebastijan Guno, matematičar sa britanskog Univerziteta Djuk u Liverpulu, izjavio je časopisu "Nju sajentist": "Za nekoga ko se bavi optikom, nije veliko iznenađenje što možete učiniti da nešto s daljine nestane. Postoje i drugi načini da se to postigne, na primer, koristeći ogledala".

Guno i grupa njegovih saradnika saopštili su nešto što će, kako su uvereni, još više impresionirati fizičare. Oni su pokazali da prema vidljivoj svetlosti nevidljivi "plašt" može prevariti posmatrača i izvor svetlosti na nanometarskoj udaljenosti.

Guno je sarađivao sa fizičarem Džonom Pendrijem sa Imperijalnog koledža u Londonu, koji je prvi dokazao da je nevidljivost moguća, i takođe francuskim fizičarima Frederikom Zola i Andre Nikolet sa Univerziteta u Marseju.

Istraživači su želeli da ustanove da li su svojstva nevidljivog "plašta" održiva i na neobičnom mestu poznatom kao "blisko polje". To je područje unutar talasne dužine nekog predmeta u kome se elektromagnetni talasi neobično ponašaju.

"Do sada se mislilo da će nevidljivost nestati kad se nađe tik uz 'plašt' zbog složenog višestrukog rasipanja koje se događa. Ali mi smo ustanovili da on još uvek savršeno funkcioniše" - izjavio je Guno i naglasio da se izgubio samo jedan odsto efekta nevidljivosti jer metamaterijal "plašta" može da sakupi i usmeri takođe i svetlost "bliskog polja".

Istraživači su bili u stanju da testiraju ideju zato što su svetlost tretirali kao elektromagnetni talas da "uhvate" složene efekte "bliskog poilja". Neka ranija teoretska bavljenja nevidljivošću koristila optičke zrake jer su svetlost smatrali zracima koji putuju pravolinijski.

A kad je reč o sveprisutnom, večnom pitanju da li je nevidljivost zaista moguća, Guno je radoznalim novinarima rekao: "Džon Pendri je optimista i tvrdi da ćemo u naredne dve godine ostvariti nevidljivost u bliskom infracrvenom režimu. Ja lično mislim da će u roku od pet godina naučni tim sa Djuka moći da je pokaže kao - vidljivu svetlost".