Nastali smo iz - mehurića ugljenika?

Naučnici su, posle dugotrajnih istraživanja i upoređivanja, do sada, otkrivenih detalja o nastanku života na Zemlji, zaključili da su mehurići ugljenika u meteoritima, koji su padali na našu planetu, posejali klice života na njoj!

Kao dokaz za ovu smelu tvrdnju poslužio im je uvećani snimak delova meteorita koji je pao pored jezera Tagiš u kanadskoj provinciji Britanska Kolumbija na kome su pod preciznim elektronskim mikroskopom otkrili ugljovodonične mehure (globule) organske materije koju su označili kao "materiju G".

Život na Zemlji po svoj prilici nastao je uz pomoć majušne udubljene sfere koja je formirana u hladnim dubinama svemira - tvrdi se u najnovijoj studiji čije je najzanimljivije detalje objavio časopis "Nju sajentist". Analize mehurića ugljenika nađenih u meteoritu pokazale su da oni nisu "zemaljskog porekla" i da su formirani na temperaturi blizu apsolutne nule.

Mehurići, nazvani globuli, otkriveni su 2002. godine u krhotini meteorita koji se zario u zaleđenu površinu jezera Tagiš, u kanadskoj provinciji Britanska Kolumbija.

Iako je meteorit bio krhke strukture, poznate pod imenom karbonatni hondrit, mnogi njegovi komadići bili su iznenađujuće dobro sačuvani zato što su pokupljeni samo u roku od nekoliko dana po "sletanju" na Zemlju tako da nisu imali dovoljno vremena da podlegnu uticaju klime u tom području.

Naučnici su bili oduševljeni da su pronašli globule zato što bi oni mogli da obezbede organske hemijske agense neophodne za živu materiju kao i neku vrestu "zaštitnog omotača" za hranu najranijim organizmima.

Međutim, uprkos relativno prastare prirode delića meteorita, ne postoji dokaz da su globuli oduvek bili prisutni u meteoritu i da nisu rezultat "zemaljske kontaminacije".

Analiza atomskih izotopa pokazuje da globuli nisu zemaljskog porekla i da su se formirali u izuzetno hladnim uslovima - najverovatnije čak i pre nego što je "rođeno" Sunce! Ova istraživanja predvodila je astrofizičarka Keiko Nakamura-Mesindžer iz Vasionskog centra "Džonson" u Hjustonu, u Teksasu, koji je deo NASA.

Globuli su bogati teškim formama vodonika i azota, poznatih kao "deuterijum" i "azot-215", čime je isključena svaka pomisao da su stvoreni na Zemlji. Relativna količina ovih izotopa je karakteristična za formiranje u izuzetno hladnoj sredini - između 10 i 20 Kelvina iznad apsolutne nule.

To znači da su globuli neka vrsta "preteča Sunca" jer su takve temperature karakteristične za oblake hladnog gasa od kojih je nastalo naše Sunce i počelo da sija. Postoji i mogućnost da su globuli nastali posle formiranja Sunca, dok su planete bile u početnoj fazi razvoja.

Odgovarajuća temperatura je takođe mogla da postoji daleko u spoljnim slojevima sunčevog sistema u nastajanju kad su, veruje se, stvarane i komete. Zanimljivo je da postoje dokazi da komete sadrže deliće organskog materijala iako oblik i veličina ovih delića još nisu poznati.

Ono što je nepobitno jeste činjenica da su globuli izuzetno stari. "Pred nama se nalaze originalne strukture organske materije koja je stvorena mnogo pre rađanja Zemlje" - naglasio je Skot Mesindžer, takođe član istraživačkog tima Vasionskog centra "Džonson".

Ekipa Nakamura - Mesindžer tvrdi da bi globule mogle biti od izuzetnog značaja za stvaranje života na Zemlji jer su obezbeđivale potreba "sirovi materijal" i strukture slične membranama. Neki naučnici misle da je prisustvo neke vrste "kontejnera" koji bi mogli da izdvoje unutrašnju hemijsku materiju organizma iz njenog okruženja bilo ključni stupanjh evolucije života.