Štampanje tranzistora na novčanicama kao nova mera zaštite

POČETKOM DECEMBRA NA VIDELO JE izbio jedan problem za čije bi se rešavanje mogla, bar u načelu, upotrebiti najnovija tehnologija štampanja tankoslojnih organskih tranzistora.

Problem su nove američke novčanice od 100 dolara u koje je ugrađeno toliko detalja visoke tehnologije, kako bi se što više otežalo falsifikovanje, da s njima ne može da se izbori ni američka kovnica novca. Proizvodnja je morala da se zaustavi zbog štamparskih problema – primećeno je da se na aversu nekih novčanica posle presavijanja pojavljuje jedan prazan nepovezan deo.

Svih milijardu i sto miliona primeraka novčanica u ukupnoj vrednosti od 110 milijardi dolara odštampanih do trenutka zaustavljanja, stavljeno je u karantin, u neko od dobro čuvanih podzemnih spremišta Fort Noksa, i izdat je nalog da se planirana količina odštampa iznova, ali starom tehnologijom bez komplikovane dodatne zaštite. Umesto 12 centi trošak štampanja svake novčanice ponovo će biti duplo manji, ali će na njima i dalje biti potpis Bušovog sekretara trezora Henka Polsona, umesto Obaminog Tima Gajtnera.

Američki zvaničnici se nadaju da je većina odštampanih novčanica ispravna, ali tamošnji Trezor sad mora da smisli kako da se novčanice sa oštećenjem prepoznaju nekim automatskim procesom. Čak i automatika bi svejedno zahtevala bar godinu dana prebiranja, ali zato bi ručnom selekcijom za to trebalo najmanje dvadeset godina. Šta god da smisle, planirani rok da se te nove novčanice puste u promet u februaru 2011. neće moći da se ispoštuje.

Međutim, jedan tim nemačkih i japanskih istraživača smatra da ima bolje rešenje. Oni su početkom decembra objavili rad u kome umesto komplikovanih štamparskih trikova kao što su trodimenzione trake, mastila koja menjaju boju i naročiti vodeni žigovi, pored postojećih pedesetak drugih, prikazuju jedan jednostavniji, jeftiniji i potencijalno efektivniji način obezbeđivanja – štampanjem sićušnih organskih kola direktno na novčanice.

Testirajući američke dolare, švajcarske franke, japanske jene i evropske evre, istraživači su na njima odštampali tankoslojne tranzistore (TFT) na bazi aluminijum-oksida, zlata i organskih molekula. Tranzistori mogu da rade na svega tri volta a taj napon im se može obezbediti bežično. Tim je uspeo da odštampa 100 organskih tranzistora na svaku novčanicu, što je dovoljno da se napravi kolo koje obavlja neku jednostavnu kompjutersku operaciju.

Naravno, postoji i kvaka – tim još nije rešio antifalsifikatorski deo jednačine, ali ako ništa drugo bar se jasno vidi kako se buduće novčanice mogu štampati sa savitljivim elektronskim kolima. Uređaj sličan RFID čitaču mogao bi im obezbediti potrebno napajanje i komunicirati s ugrađenim kolima kad god mu se novčanice dovoljno primaknu, što bi olakšalo praćenje i proveravanje novčanica u opticaju.